bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
John 11
John 11
Serbian CNZ
← Chapter 10
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 12 →
1
Беше пак један болесник Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.
2
А Марија, чији брат беше болестан, била је она која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом.
3
И сестре му поручише: „Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.”
4
А кад Исус чу, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се њом прослави Син Божји.”
5
А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара.
6
Па кад чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био.
7
После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.”
8
Рекоше му ученици: „Рави, сад су Јудејци тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?”
9
Одговори Исус: „Зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се јер гледа светлост овога света;
10
а ако ко иде по ноћи, спотиче се зато што у њему нема светлости.”
11
Ово рече и после тога им продужи: „Наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.”
12
Тада му рекоше ученици: „Господе, ако је заспао, оздравиће.”
13
Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна.
14
Тада им Исус рече отворено: „Лазар је умро,
15
и радујем се због вас што нисам био онде – да поверујете. Него, хајдемо до њега.”
16
На то Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”
17
Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу.
18
А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко.
19
И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом.
20
Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће.
21
Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.
22
И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.”
23
Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.”
24
Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.”
25
Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре.
26
И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?”
27
Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.”
28
Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.”
29
А кад она то чу, уста брзо и оде к њему;
30
Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта.
31
Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче.
32
А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.”
33
Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се
34
и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!”
35
Исусу ударише сузе.
36
Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!”
37
А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?”
38
На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу.
39
Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.”
40
Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.”
41
Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио.
42
Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.”
43
Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!”
44
Изађе мртвац обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: „Развијте га и пустите га да иде.”
45
Тако многи од Јудејца који су дошли Марији и видели шта је учинио повероваше у њега;
46
а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио.
47
Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион и говораху: „Шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке?
48
Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.”
49
А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: „Ви не знате ништа,
50
и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.”
51
А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ,
52
и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божју.
53
Тако се после онога дана договорише да га убију.
54
Стога, Исус није више јавно ишао међу Јудејцима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима.
55
А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.
56
Тражили су Исуса и, стојећи у храму, говораху међу собом: „Шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?”
57
А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да ако ко сазна где је, нека јави да га ухвате.
← Chapter 10
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 12 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21