bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
John 19
John 19
Serbian CNZ
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 20 →
1
Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем.
2
Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурни огртач,
3
те му прилажаху и говораху: „Здраво, царе јудејски”; и шамараху га.
4
Затим Пилат поново изађе и рече им: „Ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.”
5
А Исус изађе напоље носећи трнов венац и пурпурни огртач. И рече им Пилат: „Ево човека.”
6
Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: „Распни, распни!” Рече им Пилат: „Узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.”
7
Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и, по том закону, он мора да умре зато што се сам прогласио за Сина Божјег.”
8
А кад Пилат чу ову реч, побоја се још више.
9
И уђе опет у судницу, те рече Исусу: „Одакле си?” Но Исус му не даде одговора.
10
Тада му Пилат рече: „Са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?”
11
Исус одговори: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.”
12
Од тада је Пилат настојао да га ослободи. Но Јудејци викаху говорећи: „Ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара, противи се цару.”
13
А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата.
14
А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!”
15
Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.”
16
Тада им га предаде да га распну.
17
Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота,
18
где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини.
19
А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.”
20
Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки.
21
Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’”
22
Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.”
23
А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле.
24
Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише.
25
А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена.
26
А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!”
27
Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи.
28
После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.”
29
Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
30
Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух.
31
Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину.
32
Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим;
33
а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени,
34
него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода.
35
И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете.
36
Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.”
37
И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.”
38
После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело.
39
А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје.
40
Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују.
41
А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен.
42
Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21