bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
John 4
John 4
Serbian CNZ
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 5 →
1
Кад, дакле, Господ сазна да су фарисеји чули како Исус више ученика стиче и крштава него Јован,
2
премда Исус сам није крштавао, него његови ученици,
3
остави Јудеју и оде опет у Галилеју.
4
А требало је да прође кроз Самарију.
5
Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу;
6
онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа.
7
Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!”
8
Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране.
9
Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима.
10
Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.”
11
Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода?
12
Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?”
13
Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети.
14
А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.”
15
Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.”
16
Рече јој: „Иди, позови свога мужа и дођи овамо.”
17
Одговори жена и рече му: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро си казала да немаш мужа;
18
јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.”
19
Рече му жена: „Господе, увиђам да си пророк.
20
Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.”
21
Рече јој Исус: „Веруј ми, жено, да иде час кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22
Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудејаца.
23
Него иде час и већ је ту кад ће се прави богомољци молити Оцу у Духу и истини; јер Бог жели такве богомољце.
24
Бог је Дух, и који му се моле, треба да се моле у Духу и истини.”
25
Рече му жена: „Знам да ће доћи Месија који се зове Христос; кад он дође, обавестиће нас о свему.”
26
Рече јој Исус: „Ја сам – који говорим с тобом.”
27
Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом.
28
Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:
29
„Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?”
30
Изађоше из града и долажаху к њему.
31
У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!”
32
Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.”
33
Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?”
34
Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело.
35
Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву.
36
Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно.
37
Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’
38
Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.”
39
А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила.
40
А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана.
41
И још више их је поверовало због његове речи,
42
а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”
43
После та два дана оде оданде у Галилеју.
44
Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања.
45
Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику, јер су и сами дошли на празник.
46
И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки царев чиновник чији је син боловао у Кафарнауму.
47
Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина јер беше на самрти.
48
Тада му рече Исус: „Ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете.”
49
Рече му царев чиновник: „Господе, сиђи док није умрло моје дете.”
50
Рече му Исус: „Иди, твој син живи.” Човек поверова речи које му рече Исус и оде.
51
Но, још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу.
52
Он се распитиваше од њих за час кад је пошло набоље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница.
53
Тада је разумео отац да је то било у онај час кад му је Исус рекао: „Живи твој син”; и поверова он и сав дом његов.
54
Ово пак друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21