bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
John 6
John 6
Serbian CNZ
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 7 →
1
После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског.
2
А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима.
3
Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима.
4
А беше близу Пасха, јудејски празник.
5
Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?”
6
Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити.
7
Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.”
8
Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра:
9
„Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?”
10
А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи.
11
Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели.
12
А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!”
13
Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели.
14
Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.”
15
Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору.
16
А кад би вече, сиђоше његови ученици на море,
17
па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима,
18
док се море узбуркало од силнога ветра.
19
Пошто су пловили око двадесет пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише.
20
Но он им рече: „Ја сам, не плашите се.”
21
Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.
22
Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли.
23
Дођоше из Тиверијаде други чамци близу места где су јели хлеб кад је Господ захвалио Богу.
24
И кад народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса.
25
А кад га нађоше с оне стране мора, рекоше му: „Рави, како си се нашао овде?”
26
Одговори им Исус и рече: „Заиста, заиста, кажем вам: тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се.
27
Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечји дати, јер је њега потврдио Бог Отац.”
28
Тада му рекоше: „Шта да радимо да бисте чинили дела Божја?”
29
Одговори Исус и рече им: „Ово је дело Божје – да верујете у онога кога је он послао.”
30
Они му пак рекоше: „Какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш?
31
Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: ‘Хлеб с неба даде им да једу.’”
32
Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: није вам Мојсије дао хлеб с неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб с неба.
33
Јер Божји хлеб је онај што силази с неба и даје живот свету.”
34
Тада му рекоше: „Господе, дај нам свагда тај хлеб.”
35
Рече им Исус: „Ја сам хлеб живота, ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднети никада.”
36
Али вам рекох: „Иако сте ме видели – не верујете.
37
Све што ми даје Отац, доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити,
38
јер нисам сишао с неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.
39
А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан.
40
Јер је то воља мога Оца да сваки који гледа Сина и верује у њега – има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.”
41
Јудејци су гунђали против њега зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао с неба”,
42
и говораху: „Није ли то Исус, син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао с неба?”
43
Одговори Исус и рече им: „Не гунђајте међу собом.
44
Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45
У Пророцима је написано: ‘И биће сви од Бога научени.’ Сваки ко је чуо од Оца и научио, долази к мени.
46
Не да је ко видео оца, сем Онога који је од Бога, тај је видео Оца.
47
Заиста, заиста, кажем вам: ко верује, има вечни живот.
48
Ја сам хлеб живота.
49
Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше.
50
Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умре.
51
Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ако ко једе од овога хлеб, живеће довека; и хлеб који ћу ја дати јесте тело моје – за живот света.”
52
А Јудејци се препираху међу собом говорећи: „Како он може да нам да своје тело да једемо?”
53
Тада им Исус рече: „Заиста, заиста, кажем вам: ако не једете тело Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54
Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
55
Јер моје тело је право јело и моја крв је право пиће.
56
Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.
57
Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене.
58
То је хлеб који је сишао с неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб, живеће довека.”
59
Ово је рекао кад је учио у Кафарнауму у синагоги.
60
Чувши то многи од његових ученика рекоше: „Тврда је ово беседа; ко може да је слуша?”
61
Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: „Ово вас саблажњава?
62
А шта ако видите Сина човечјег како иде горе, тамо где је пре био?
63
Дух је оно што оживљава, а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао Дух су и живот су.
64
Него, има међу вама неких који не верују.” Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати.
65
И рече: „Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.”
66
Од тада многи од његових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим.
67
А Исус рече Дванаесторици: „Да нећете и ви да идете?”
68
Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота;
69
ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божји.”
70
Одговори им Исус: „Зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? И – један од вас је ђаво.”
71
А рекао је за Јуду, сина Симона Искариотског, јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 7 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21