bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
John 12
John 12
Serbian CNZ
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 13 →
1
На шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар, кога је Исус васкрсао из мртвих.
2
Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом.
3
Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отре ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира.
4
А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече:
5
„Зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима?”
6
Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало.
7
Но Исус рече: „Пусти је, нека сачува то за дан мога погреба.
8
Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.”
9
Тако дознаше многи Јудејци да је онде, па дођоше не само ради Исуса него и да виде Лазара, кога је васкрсао из мртвих.
10
Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара,
11
јер су многи Јудејци одлазили због њега и веровали у Исуса.
12
Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13
узе гране од палми, па му изађе у сусрет и викаше: „Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то – цар Израиљев.”
14
А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано:
15
„Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету.”
16
Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили.
17
А народ који је био уз њега сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих.
18
Због тога му је народ и изашао у сусрет јер су чули да је он учинио то чудо.
19
Фарисеји пак рекоше међу собом: „Видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.”
20
А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци.
21
Они приђоше Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: „Господине, желимо да видимо Исуса.”
22
Филип оде и рече Андреју; затим Андреј и Филип одоше и рекоше Исусу.
23
А Исус им одговори: „Дошао је час да се прослави Син човечји.
24
Заиста, заиста, кажем вам: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода.
25
Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овом свету – сачуваће га за вечни живот.
26
Ако ко мени служи, нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.
27
Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.
28
Оче, прослави своје име.” Тада дође глас с неба: „Прославио сам и опет ћу прославити.”
29
А народ, који је стајао и чуо, рече: „Гром је загрмео”; други рекоше: „Анђео му је говорио.”
30
Исус одговори и рече: „Овај глас није се чуо ради мене, него ради вас.
31
Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље;
32
а ја ћу, кад будем подигнут са земље, привући све к себи.”
33
Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34
Тада му народ одговори: „Ми смо чули из Закона да Христос остаје довека; како ти кажеш да треба подићи Сина човечјег? Ко је тај Син човечји?”
35
На то им Исус рече: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде.
36
Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости.” Исус то рече, па оде и сакри се од њих.
37
Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега,
38
да се испуни реч пророка Исаије, који је изрекао: „Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?”
39
Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао:
40
„Заслепио им је очи и окаменио је њихова срца да не виде очима и не разумеју срцем, и не обрате се – и не излечим их.”
41
Ово рече Исаија зато што је видео његову славу и говорио о њему.
42
Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали да их не би искључили из синагоге;
43
јер су више волели људску славу неголи славу Божју.
44
А Исус узвикну и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао,
45
и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао.
46
Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан који верује у мене не остане у мраку.
47
И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити; јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет.
48
Ко мене одбацује и не прима моје речи, има свога судију; реч коју сам изговорио, она ће му судити у последњи дан.
49
Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим.
50
И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.”
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 13 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21