1 Samuel 18

Bosnian

← Chapter 17 Jump to: Chapter 19 →

1I desi se da se Jonatanova duša sprijatelji sa Davidovom dušom kada je završio razgovor sa Šaulom te ga Jonatan zavolje kao svoju dušu samu.

2Šaul ga toga dana primi k sebi, i nije mu dao da se vrati u dom oca svoga.

3A Jonatan i David sklope savez, jer ga je ljubio kao svoju dušu.

4I Jonatan skine sa sebe plašt te ga dâ Davidu, dâ mu uz to i odjeću, mač, luk i svoj pojas.

5I David krene u boj; uspijevao je svugdje gdje bi ga Šaul poslao, tako da ga Šaul postavi na čelo svojih ratnika. Bio je mio svemu narodu, čak i Šaulovim slugama.

6No desilo se, kad su se vraćali kući, baš onda kad David ubi Filistejca, da su žene iz svih izraelskih gradova izašle u susret kralju Šaulu i pjevale radosnu pjesmu uz, bubnjeve i cimbala.

7Žene su veselo pjevale: „Šaul je hiljade nadvladao, no David potuče desetine hiljada!”

8Tad se Šaul veoma razgnjevi jer mu ove riječi nisu bile po volji, i reče: „Davidu su dali desetine hiljada, a meni hiljade; samo mu još nedostaje kraljevstvo!”

9Šaul je od toga dana zavidio Davidu.

10I desi se da je sljedećeg dana zloduh, kojeg je Bog poslao, pohodio Šaula, tako da je po kući mahnitao. A David je rukama udarao u žice harfe, onako kako je to činio svakog dana. No, Šaul je u rukama držao sulicu.

11Šaul baci sulicu misleći: „Sad ću Davida pribiti uza zid!” No David mu se dva puta izmače.

12A Šaul se bojao Davida, jer je Gospod bio uz njega, ali više nije bio uz Šaula.

13Zato ga Šaul premjesti iz svoje okoline i postavi kao vođu nad hiljadama; i on je pred narod ulazio i izlazio.

14A David je imao uspjeha na svim svojim putevima, Gospod je bio uz njega.

15Kada je Šaul vidio da mu sve uspijeva, počne ga se bojati,

16ali sav Izrael i Juda voljeli su Davida, jer on je pred njima ulazio i izlazio.

17I Šaul reče Davidu: „Gle, dajem ti moju stariju kći Merabu za ženu, samo budi hrabar junak i vodi Gospodnje ratove!” A Šaul je u sebi mislio: „Neću mu nauditi svojim rukama, neka padne Filistejcima u šake!”

18No David odgovori Šaulu: „Ko sam ja? Kakvo je moje porijeklo, kakav rod oca moga u Izraelu, da sada postanem kraljev zet?”

19A kada je došlo vrijeme da se Meraba, Šaulova kćer, dâ Davidu za ženu, ona bude dana Adrielu iz Mehole.

20No Šaulova kći Mikala je voljela Davida. A kada su to saopćili Šaulu, bijaše mu drago.

21Naime, Šaul je mislio: „Dat ću mu je, a ona će mu postati zamka da padne u ruke Filistejaca!” I Šaul još jednom reče Davidu: „Danas ćeš postati moj zet!”

22Tad Šaul naredi slugama: „Potajno prenesite Davidu ovo: ‘Mio si kralju, i sve te sluge ljube, zato ćeš postati kraljev zet!’”

23Kada su sluge prenijele ove riječi Davidu, on im odgovori: „Zar vi mislite da je biti kraljev zet mala stvar? Jer ja sam samo siromašan i mali čovjek!”

24A Šaulove sluge sve to dojave govoreći: „Tako je govorio David.”

25A Šaul odgovori: „Ovako prenesite Davidu: Kralj ne želi nikakve svadbene darove, traži samo stotinu filistejskih kožica, da se osveti neprijateljima kraljevim!” No Šaul se nadao da će tako David stradati od Filistejaca.

26I kraljeve sluge tako rekoše Davidu. No, Davidu bi drago da postane kraljev zet. Dani se još nisu bili navršili,

27a David ode sa svojim ljudima i pobije dvije stotine Filistejaca. David donese njihove kožice i položi ih pred kralja u punom broju, da bi postao kraljev zet. Tad mu Šaul da svoju kćer Mikalu za ženu.

28Tad Šaul shvati da je Gospod uz Davida i da ga Mikala, kći njegova, voli.

29No, Šaul se od tada još više plašio Davida i postade vječni neprijatelj njegov.

30Filistejski poglavari krenu u rat. I dešavalo se da je David imao više uspjeha nego sve Šaulove sluge kad god bi krenuli u rat, tako da je njegovo ime bilo slavljeno i poštovano.

← Chapter 17 Jump to: Chapter 19 →