bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо: Стандардна Библија 2006 (66 книги))
/
Genesis 21
Genesis 21
Macedonian (Свето Писмо: Стандардна Библија 2006 (66 книги))
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 22 →
1
И Господ милостиво погледна на Сара, како што беше рекол, и постапи Господ со Сара според зборовите Свои.
2
Сара зачна и му роди на Авраам син во староста негова, во времето што Господ му го беше објавил.
3
И Авраам го нарече синот што му се роди, што му го роди Сара, со името Исак.
4
И го обреза Авраам синот свој Исак во осмиот ден, како што му беше заповедал Господ.
5
Авраам имаше сто години кога му се роди синот Исак.
6
Сара, пак, рече: „Господ ми нанесе смеа; кој ќе чуе за мене, ќе ми се смее.“
7
И рече: „Кој би рекол дека Сара на Авраам ќе му дои деца? Зашто му родив син во староста негова.“
8
Детето порасна и беше одбиено од цицање. А Авраам приреди голема гозба во оној ден кога го одбија Исак.
9
Виде Сара дека синот на Агара Египќанката, што му го роди таа на Авраам, се потсмева,
10
па му рече на Авраам: „Истерај ја оваа робинка со синот нејзин, зашто синот на оваа робинка не бива да стане наследник со мојот син Исак!“
11
А тоа на Авраам му причини голема мака, поради синот негов.
12
Но Бог му рече на Авраам: „Нека не ти е криво заради детето и робинката! Сѐ што ќе ти рече Сара, послушај го гласот нејзин, зашто по Исак ќе произлезе потомството твое.
13
А и од синот на робинката ќе издигнам народ, зашто тој е семе твое.“
14
И Авраам стана утредента рано, зеде леб и мев со вода, и ѝ даде на Агара, ставајќи ѝ го тоа на грб, и детето, па ја отпушти. И таа тргна и се заскита по пустината кај Вирсавија.
15
А кога снема вода во мевот, таа го остави детето под една грмушка,
16
а самата отиде далеку, колку што со стрела може да се дофрли, и седна спроти него; зашто велеше: „Не можам да ја гледам смртта на моето дете!“ И седејќи спроти него, почна гласно да плаче.
17
Но Бог го чу гласот на детето и ангел Божји ѝ викна на Агара од небото и ѝ рече: „Што ти е, Агаро? Не плаши се, бидејќи Бог го чу гласот на детето оттаму, каде што е.
18
Стани, крени го детето и фати го за рака; зашто од него ќе направам голем народ.“
19
И Бог ѝ ги отвори очите, и таа виде извор со вода; и отиде, па го наполни мевот со вода, и го напои детето.
20
А Бог беше со детето, и тоа порасна, и заживеа во пустината, и стана стрелец со лак.
21
Тоа живееше во пустината Фаран. И мајка му негова му зеде жена од земјата египетска.
22
Во тоа време Авимелех, во придружба на Пихол, војводата негов, му рече на Авраам: „Бог е со тебе во сѐ што правиш.
23
А сега заколни ми се овде во Бога дека нема да ми напакостиш ни мене, ни на синот мој, ниту на внукот мој; туку дека ќе постапуваш добро со мене и со земјата, во која си гостин, како што постапував јас со тебе.“
24
И рече Авраам: „Се заколнувам!“
25
Тогаш Авраам го прекори Авимелех за изворот што го беа присвоиле слугите Авимелехови.
26
А Авимелех рече: „Не знам кој го направи тоа; ниту ти ми кажа, ниту, пак, чув за тоа до денес.“
27
А Авраам зеде ситен и крупен добиток, и му ги подари на Авимелех, и тие двајца склопија сојуз.
28
Потоа Авраам одвои седум јагниња од стадото.
29
А Авимелех му рече на Авраам: „Зошто се овие седум јагниња што ги одвои?“
30
Авраам, пак, одговори: „Прими ги од моја рака овие седум јагниња, за да ми бидат сведоштво дека јас сум го ископал оној кладенец.“
31
Затоа она место се нарече Вирсавија, бидејќи тука се заколнаа обајцата.
32
Откако склопија сојуз во Вирсавија, Авимелех и Пихол, војводата негов, се кренаа и се вратија во земјата филистејска.
33
И Авраам насади шумичка во Вирсавија, и таму го призва името на Господ, Вечниот Бог.
34
Авраам живееше во земјата филистејска како придојден долго време.
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50