Acts 11

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →

1Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч,

2па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују

3говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«

4Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава:

5»Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене.

6Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице.

7Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘

8»Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘

9»Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘

10»Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо.

11И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био.

12Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека.

13Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар.

14Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘

15»Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку.

16Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘

17Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«

18Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«

19А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима.

20Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу.

21Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.

22Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију.

23Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу,

24јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.

25Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла.

26Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.

27Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци.

28Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине.

29Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји.

30Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →