Acts 14

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 13 Jump to: Chapter 15 →

1У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка.

2А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће.

3Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.

4Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ.

5Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују,

6они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,

7па су тамо проповедали еванђеље.

8А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.

9Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење,

10па веома гласно рече: »Осови се на ноге!« И човек скочи и прохода.

11Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«

12Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник.

13А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.

14Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:

15»Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима.

16Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем,

17али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«

18И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.

19Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав.

20Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.

21Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију.

22Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље.

23По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.

24Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију.

25Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију,

26па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили.

27Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере.

28Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.

← Chapter 13 Jump to: Chapter 15 →