bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Acts 5
Acts 5
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 6 →
1
А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање,
2
па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.
3
Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље?
4
Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«
5
Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули.
6
Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.
7
После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.
8
Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?« »Да«, одговори она, »за толико.«
9
»Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«
10
И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа.
11
А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.
12
Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему.
13
Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио.
14
Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи,
15
па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих.
16
А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.
17
Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу,
18
па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.
19
Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече:
20
»Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«
21
И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ. Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.
22
Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише:
23
»Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«
24
Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
25
Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
26
Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.
27
Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.
28
»Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«
29
Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима.
30
Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво.
31
Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ.
32
И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«
33
Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
34
Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље,
35
па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима.
36
Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа.
37
После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле.
38
Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен.
39
Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.« И они га послушаше.
40
Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише.
41
А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име.
42
И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 6 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28