Acts 28

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 27 Jump to:

1Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта.

2Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно.

3Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.

4Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«

5Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било.

6А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.

7А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио.

8А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га.

9После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени.

10Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.

11Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури.

12Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана.

13Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле.

14Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим.

15Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се.

16Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.

17После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима.

18Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.

19Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа.

20То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«

21»Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше.

22Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«

23Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.

24Његове речи уверише неке, али други не повероваше.

25Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:

26»‚Иди овом народу и реци: Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.

27Јер, отврднуло је срце овог народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘

28»Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.«

30Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили

31и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.

← Chapter 27 Jump to: