bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Acts 19
Acts 19
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
1
Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес. Тамо нађе неке ученике,
2
па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?« А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«
3
»Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их. А они рекоше: »Јовановим крштењем.«
4
»Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«
5
Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса,
6
а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују.
7
Било их је укупно дванаестак.
8
Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству.
9
Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи.
10
То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.
11
Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда.
12
Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.
13
А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«
14
(Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)
15
Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«
16
И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени.
17
То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.
18
Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали своја дела.
19
Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми.
20
Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.
21
После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«
22
Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.
23
У то време настаде немала узбуна због Пута.
24
Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
25
Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла.
26
Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама.
27
Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28
Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29
Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.
30
Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.
31
Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32
А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили.
33
Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом,
34
али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35
Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36
Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37
Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.
38
Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже.
39
А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.
40
Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41
И, када је то рекао, распусти скуп.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28