Acts 22

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →

1»Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.«

2Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше. Он рече:

3»Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас.

4Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице,

5као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.«

6»Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене.

7»Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘

8»Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘

9»Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио.

10»‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах. »А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘

11»Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск.

12»А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали,

13дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га.

14»Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста.

15Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо.

16А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘«

17»Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос

18и видех Господа. »‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘

19»Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују.

20И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘

21»А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘«

22Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!«

23Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух,

24заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.

25Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?«

26Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.«

27Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?« »Јесам«, одговори Павле.

28»Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник. А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.«

29И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.

30Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →