Matthew 13

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →

1Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора.

2Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали.

3Много тога им рече у причама, говорећи: »Изашао сејач да сеје.

4И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га.

5Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.

6А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.

7Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га.

8Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук.

9Ко има уши, нека чује.«

10Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«

11»Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он.

12»Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има.

13Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘

14Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.

15Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘

16Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.

17Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«

18»Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу:

19Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута.

20Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.

21Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.

22Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.

23Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«

24Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.

25Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.

26А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.

27»Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘

28»А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.

29»‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.

30Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«

31Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.

32Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«

33Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«

34Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.

35Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.«

36Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«

37Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,

38а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.

39Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.

40Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.

41Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње

42и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.

43Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«

44»Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.

45»Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.

46Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.

47»Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте.

48Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце.

49Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних,

50па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«

51»Јесте ли све ово разумели?« упита их. »Јесмо«, одговорише они.

52А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«

53Када је Исус испричао ове приче, оде оданде

54и дође у свој завичај. Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ?

55Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?

56И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«

57И саблазнише се о њега. А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«

58И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →