Matthew 22

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →

1Исус поново поче да им говори у причама:

2»Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.

3Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.

4»Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

5»Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином,

6а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.

7»Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

8»Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.

9Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘

10И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.

11»Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,

12па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

13»Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

14»Јер, много је званих, а мало одабраних.«

15Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,

16па му послаше своје ученике заједно с иродовцима. »Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.

17Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

18Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате?

19Покажите ми новчић за порез.« Они му пружише динар,

20а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

21»Царев«, рекоше они. Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

22Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.

23Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:

24»Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘

25»Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату.

26Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог.

27А после свих умрла је и жена.

28Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

29»У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу.

30О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.

31Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих:

32‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘? Бог није Бог мртвих, него живих.«

33Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

34Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се,

35а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша:

36»Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

37А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘

38То је прва и највећа заповест.

39А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘

40Цео Закон и Пророци засновани су на овим двема заповестима.«

41Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита:

42»Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

43»Давидов«, рекоше они. А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

44‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге‘?

45Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

46Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →