Matthew 25

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 24 Jump to: Chapter 26 →

1»Царство небеско ће тада бити као десет девојака које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи.

2Пет их је било неразумних, а пет мудрих.

3Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља,

4а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама.

5Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.

6»А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘

7»Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.

8»Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘

9»‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘

10»Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.

11»Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘

12»А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘

13»Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«

14»Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање.

15Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.

16»Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет.

17Тако исто и онај који је добио два заради још два.

18А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.

19»После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун.

20Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘

21»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

22»Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘

23»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

24»Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао.

25Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘

26»‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао.

27Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом.

28Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата.

29Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има.

30Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«

31»Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо.

32Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца.

33Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.

34»Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света!

35Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили;

36и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘

37»Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те?

38Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те?

39И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘

40»А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘

41»Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле!

42Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили.

43Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘

44»Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘

45»А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘

46»Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«

← Chapter 24 Jump to: Chapter 26 →