Matthew 20

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →

1»Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград.

2Погоди се с радницима да им плати динар дневно, па их посла у виноград.

3»Око девет сати изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу,

4па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘

5И они одоше. »А он опет изађе око дванаест, па око три сата, и учини исто.

6Око пет сати изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

7»Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘ »А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

8»Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

9»Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар.

10Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар.

11Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина

12говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

13»‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар?

14Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби.

15Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан што сам ја добар?‘

16»Тако ће последњи бити први, а први последњи.«

17Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече:

18»Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт.

19Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«

20Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.

21»Шта хоћеш?« упита је он. А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«

22»Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?« »Можемо«, одговорише они.

23А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«

24Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.

25Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу.

26Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,

27и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга,

28баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

29Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.

30А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

31Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

32Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«

33»Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«

34Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →