Matthew 8

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 7 Jump to: Chapter 9 →

1Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.

2Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«

3А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.« И онај се одмах очисти од своје губе.

4Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

5Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га,

6рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«

7А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«

8»Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.

9Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

10Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу.

11А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском,

12а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«

13Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.« И истог часа капетанов слуга оздрави.

14Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници.

15Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.

16Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне

17– да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије: »Он узе наше слабости и понесе наше болести.«

18Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.

19А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«

20»Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«

21»Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

22А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«

23Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици.

24На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.

25Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«

26»Зашто се плашите, маловерни?« упита их он. Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.

27А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«

28Када је стигао на другу обалу, у гадарински крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.

29»Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«

30А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.

31Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«

32»Идите«, рече им он. И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води.

33Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима.

34Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.

← Chapter 7 Jump to: Chapter 9 →