Matthew 15

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 14 Jump to: Chapter 16 →

1Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе:

2»Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

3»А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих.

4»Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘, и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘

5А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу «

6– тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч.

7Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

8‚Овај народ ме уснама поштује, а срце му је далеко од мене.

9Узалуд ме славе, јер људске заповести као учење шире.‘«

10Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте:

11човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

12Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

13»Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он.

14»Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

15Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

16»Зар ни ви још не разумете?« упита Исус.

17»Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела?

18Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим.

19Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде.

20То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«

21Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

22А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

23Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

24А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

25Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

26»Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

27»Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

28»Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.« И истог часа њена кћи оздрави.

29Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе.

30Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи.

31Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

32Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

33А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

34»Колико хлебова имате«, упита их Исус. »Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

35Тада Исус рече народу да поседа по земљи,

36узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу.

37И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара.

38А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

39Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.

← Chapter 14 Jump to: Chapter 16 →