bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 14
Acts 14
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 15 →
1
У Икониуму уђоше заједно у синагогу јудејску и говораху тако да поверова велико мноштво Јудеја и Грка.
2
Али неверни Јудеји подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3
Ови ипак осташе доста времена (онде) и проповедаху слободно, уздајући се у Господа, који је сведочио за реч благодати своје и давао те они чињаху знаке и чудеса.
4
А становништво градско раздели се; једни беху с Јудејима, а други с апостолима.
5
А кад налише и незнабошци и Јудеји са својим поглаварима да их злоставе и да их побију камењем,
6
они дознаше и побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову.
7
И онде проповедаху еванђеље.
8
А у Листри беше један човек, немоћан у ногама, хром од утробе матере своје, који никад није ходио.
9
Он слушаше Павле где говори. Овај погледа на њега и кад виде да верује да ће оздравити,
10
рече снажним гласом: Устани на ноге своје управо! И скочи и хођаше.
11
А кад народ виде шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови посташе као људи и сиђоше к нама!
12
И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер је он говорио.
13
А свештеник Зевса који је био пред градом, доведе бикове и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.
14
А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје и скочише међу народ вичући
15
и говорећи: Људи, зашто чините то? И ми смо смртни људи, као и ви, који вам проповедамо да се од ових идола обратите Богу живоме, који створи небо, земљу, море и све што је у њима,
16
који у прошлим временима пусти све народе да иду својим путевима,
17
али ипак не остави себе неосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба дажд и године родне, пунећи срца ваша јелом и весељем.
18
Овим речима једва умирише народ да им не приносе жртве.
19
Али дођоше Јудеји из Антиохије и Икониума; подговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града, мислећи да је умро.
20
Али ученици га опколише, и он устаде и уђе у град. Сутрадан отиде с Варнавом у Дерву.
21
Пошто овоме граду проповедише еванђеље и стекоше много ученика, вратише се у Листру, Икониум и Антиохију,
22
утврђујући душе ученика, светујући их да остану у вери и (говорећи) да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
23
И кад им по свима црквама поставише старешине, уз молитву и пост предадоше их Господу у кога су веровали.
24
Тада прођоше Писидију и дођоше у Памфилију,
25
проповедише реч у Перги и сиђоше у Аталију.
26
Оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које су свршили.
27
Кад дођоше, сабраше цркву и казаше све што је Бог учинио с њима, и да је отворио незнабошцима врата вере.
28
И осташе дуже времена с ученицима.
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28