bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 7
Acts 7
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 8 →
1
Тада првосвештеник рече: Је ли тако?
2
А он рече: Браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него што се досели у Харан,
3
и рече му: "Изиђи из земље своје и од рода свога и дођи у земљу коју ћу ти ја показати".
4
Тада изиђе из земље халдејске и досели се у Харан. Оданде га (Бог), по смрти оца његова, пресели у ову земљу у којој ви сад живите.
5
Али му не даде земље у њој, ни стопе једне, него само обећа да ће је дати у држање њему и семену његову после њега, иако он (тада) још није имао деце.
6
Овако рече Бог: "Семе његово биће дошљаци у земљи туђој, натераће га да служи и мучиће га четири стотине година.
7
Али народу коме ће они служити, ја ћу судити", рече Бог, "потом ће изићи и служиће мени на овоме месту".
8
Тада склопи с њим савез обрезања, и тако роди Исака и обреза га у осми дан, и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца.
9
И праоци позавидеше Јосифу и продадоше га у Египат. Али Бог беше с њим,
10
и избави га од свих његових невоља, и даде му милост и мудрост пред Фараоном, царем египатским, који га постави за поглавара над Египтом и над свим домом својим.
11
Али дође глад на сав Египат и Ханан и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12
А кад Јаков чу да има пшенице у Египту, посла оце наше првипут.
13
Кад дођоше другипут, познаше Јосифа браћа његова, и Фараон сазна порекло Јосифово.
14
Јосиф посла и дозва оца свога Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15
Јаков сиђе у Египат и умре (онде), он и оцеви наши.
16
И пренесоше их у Сихем и метнуше у гроб што га Аврам купи за новце од синова Еморових у Сихему.
17
А кад се приближаваше време обећања што га Бог обрече Авраму, народ се народи и умножи у Египту,
18
док не наста други цар у Египту, који није знао Јосифа.
19
Овај превари наш народ и злостави оце наше тако, да мораху излагати дечицу своју да не живе.
20
У то се време роди Мојсије и беше угодан Богу. Три месеца храњен је у ући оца свога.
21
А кад га излажише, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина.
22
Мојсије се научи свој мудрости египатској и беше силан у речима и делима својим.
23
А кад му се навршише четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24
И кад виде где се једноме чини неправда, поможе му и освети онога у невољи, убивши Египћанина.
25
Мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумеше.
26
Сутрадан јави им се кад су се свадили, и мираше их и рече: Људи, браћа сте, зашто чините неправду један другоме?
27
Али онај што чињаше неправду ближњему своме, отури га и рече: Ко те постави за господара и судију над нама?
28
Хоћеш ли да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?
29
Због ове речи Мојсије побеже, и поста дошљак у земљи мадиамској, где роди два сина.
30
После четрдесет година јави му се у пустињи Синајској горе анђео у огњеном пламену једне купине.
31
Кад Мојсије виде то, дивљаше се утвари; а кад приступи да је види, чу се глас Господњи:
32
"Ја сам Бог отаца твојих, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". А Мојсије се беше уздрхтао и није смео да погледа.
33
А Господ му рече: "Изуј обућу с ногу својих, јер је место на коме стојиш, света земља.
34
Заиста видех муку свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, и сиђох да их избавим. И сад ходи да те пошљем у Египат".
35
Овога Мојсија, кога отурише рекавши: "Ко те постави за господара и судију?" - тога је Бог руком анђела који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља.
36
Овај их изведе и чињаше чудеса и знаке у Египту, у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година.
37
Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: "Пророка ће вам подићи Бог из ваше браће, као мене".
38
Ово је онај који је у збору у пустињи био са анђелом који му је говорио на Синајској гори, а и с оцима нашим. Он је примио речи живе да их дам вама.
39
Али оци наши не хтеше га послушати, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту,
40
и рекоше Арону: "Начини нам богове који ће ићи пред нама; јер овај Мојсије, који нас доведе из земље египатске - не знамо шта му би".
41
Тада начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42
А Бог се окрену (од њих) и предаде их да служе војсци небеској, као што је написано у књизи пророка: "Јесте ли ми заклане животиње и жртве приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43
Не, него сте носили шатор Молохов и звезду бога Ромфе, кипове што сте их начинили да им се молите. И преселићу васа даље од Вавилона".
44
Оци наши имали су шатор сведочанства у пустињи, као што је заповедио онај који је рекао Мојсију, да га начини по слици коју је видео.
45
Овај примише оци наши и унесоше га с Исусом кад заузеше земљу незнабожаца, које Бог отера испред лица наших отаца, (и тако је било) све до Давида.
46
Овај нађе милост у Бога и молио је да нађе стан Богу Јаковљеву.
47
Али Соломон му сагради кућу.
48
Но Највиши не живи у рукотвореним храмовима, као што каже пророк:
49
"Небо је мени престо, а земља подножје ногама мојима. Какву ћете ми кућу сазидати, говори Господ, или које је место за моје почивање?
50
Не створи ли рука моја све ово?"
51
Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу светоме, како оци ваши, тако и ви!
52
Којега од пророка не прогонише оци ваши? И побише оне који напред јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и убице постадосте,
53
(ви) који сте закон примили наредбом анђелском, и нисте га одржали.
54
А кад ово чуше, ражљутише се врло у срцима својим и шкргутаху зубима на њега.
55
А он, пун Духа светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу.
56
И рече. Ево, видим небеса отворена и Сина човечјег где стоји с десне стране Богу.
57
Тад повикаше из гласа, запушише уши своје и навалише једнодушно на њега,
58
избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла.
59
И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој!
60
Онда клече на колена и повика из свег гласа: Господе, не прими им ово за грех! После ових речи умре.
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28