bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 5
Acts 5
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 6 →
1
А један човек по имену Ананија, са женом својом Сапфиром, продаде њиву
2
и сакри од новца са знањем жене своје, а један део донесе и метну га апостолима пред ноге.
3
А Петар рече: Ананија, зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новца што си га добио за њиву?
4
Зар пре продаје не беше твоја, и кад је продаде, зар не беше у твојој власти? Зашто си тако шта наумио у срцу своме? Ниси слагао људима, него Богу!
5
А кад Ананија чу речи ове, паде и издахну. И уђе велики страх у све који то чуше.
6
А младићи усташе, умоташе га, изнесоше напоље и сахранише.
7
А кад прође око три часа, уђе и жена његова, не знајући шта се догодило.
8
А Петар јој рече: Кажи ми, јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9
А Петар јој рече: Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који сахранише мужа твога, пред вратима су и изнеће те.
10
И одмах паде пред ноге његове и издахну. А младићи уђоше и нађоше је мртву; и изнесоше је и сахранише код мужа њезина.
11
И уђе велик страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12
А апостоли чињаху многе знаке и чудеса у народу. И беху сви једнодушно у трему Соломонову.
13
А од осталих нико није смео да им приступи, него их је хвалио народ.
14
И све више пристајаху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена,
15
тако да и на улице изношаху болеснике и метаху их на постеље и носила, да би, кад прође Петар, бар сенка његова осенила кога од њих.
16
А скпупљаху се многи и из градова око Јерусалима, доношаху болеснике ионе које мучаху нечисти духови, и сви оздрављаху.
17
Али устаде првосвештеник и сви који беху с њим, т.ј. секта садукејска, и напунише се зависти.
18
Метнуше руке на апостоле и бацише их у државни затвор.
19
Али анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, изведе их и рече.
20
Идите, станите и говоритеу храму народу све речи овога живота.
21
А кад они то чуше, уђоше ујутру у храм и учаху. Кад, пак, дође првосвештеник и они који беху с њим, сазваше синедрион и све стрешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
22
А кад слуге дођоше, не нађоше их у тамници, па се вратише и јавише:
23
Тамницу нађосмо добро закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра не нађосмо никога.
24
А кад чуше ове речи капетан храма и првосвештеници, не могаху да схвате како се то догодило.
25
И дође неко и јави им: Ево, људи које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ.
26
Тад отиде капетан са слугама и доведе их, али не на силу, јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27
И кад их доведоше, поставише их пред синедрион. И запита их првосвештеник:
28
Оштро смо вам заповедили да не учите спомињући ово име; и, гле, напунили сте Јерусалим својом науком и хоћете на нас да баците крв овога човека.
29
А Петар и апостоли одговорише и рекоше: Бога треба више слушати него људе.
30
Бог отаца наших подиже Исуса, кога сте ви убили обесивши га на дрво.
31
Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаситеља, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
32
И ми смо сведоци овога и Дух свети којега Бог даде онима који њега слушају.
33
А кад ови то чуше, разљутише се врло и хтедоше их побити.
34
Али онда устаде у синедриону један фарисеј по имену Гамалило, законик кога је поштовао сав народ, и заповеди да људе мало изведу напоље,
35
па им рече: Људи Израиљци, узмите се у памет код ових људи, шта хоћете да чините.
36
Јер пре ових дана уста Тевда, који је говорио да је он нешто и уз кога пристаде људи на број око четири стотине. Он би убијен, и сви који су га слушали, разиђоше се и пропадоше.
37
После овога уста Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста људи за собом. И он погибе, и сви који су га слушали, разасуше се.
38
И сад вам кажем: Прођите се ових људи и пустите их. Јер, ако је ова намисао или ово дело од људи, пропашће;
39
а ако је од Бога, не можете их уништити. Иначе бисте се нашли и као људи који се боре против (самога) Бога. Тада га послушаше.
40
И дозваше апостоле, избише их, запретише им да не говоре спомињући име Исусово и отпустише их.
41
А ови отидоше од синедриона радујући се што су се удостојили да буду осрамоћени за име.
42
И не престајаху сваки дан да уче у храму и по кућама и да проповедају еванђеље о Месији Исусу.
← Chapter 4
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 6 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28