bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 21
Acts 21
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
1
Кад се од њих отргнусмо и одвезосмо, идући право, дођосмо на Кос, други дан на Род и оданде у Патару.
2
Ту нађосмо лађу која је ишла у Финикију, уђосмо у њу и одвезосмо се.
3
А кад нам се указа Кипар, остависмо га на лево, пловљасмо у Сирију и дођосмо у Тир, јер ту је требало истоварити лађу.
4
Нађосмо ученике и остасмо онде седам дана. Ови Павлу говораху Духом да не иде у Јерусалим.
5
А кад дани прођоше, отидосмо оданде и путовасмо даље, а сви су нас испратили, са женама и децом, до иза града. На обали клекнусмо и помолисмо се Богу,
6
опростисмо се један с другим и уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.
7
Ми свршисмо пловљење од Тира и дођосмо у Птоломаиду; поздрависмо се с браћом и остасмо код њих један дан.
8
Сутрдан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију; уђосмо у кућу Филипа еванђелиста, који је био један од седморице, и остасмо у њега.
9
овај је имао четири кћери, девојке, које су прорицале.
10
Ми остасмо онде више дана, и дође из Јудеје један пророк по имену Агав.
11
Он дође к нама, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке и рече: Ово вели Дух свети: "Човека чији је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудеји и предаће га у руке незнабожаца".
12
Кад смо ово чули, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.
13
А Павле одговори: Што плачете и цепате ми срце? Ја сам за име Господа Исуса готов не само свезан бити, него и умрети у Јерусалиму.
14
А кад га не могосмо наговорити, смирисмо се и рекосмо: Господња воља нека буде!
15
После ових дана спермисмо се и одосмо горе у Јерусалим.
16
А пођоше с нама и неки ученици из Кесарије и одведоше нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо његови гости.
17
Кад смо дошли у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.
18
Сутрадан отиде Павле с нама Јакову, а биле су онде и све старешине.
19
Поздрави се с њима и стаде редом причати све што је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима.
20
А кад ови чуше, слављаху Бога и рекоше му: Видиш брате, колико је хиљада Јудеја који верују, и сви ревнују за закон.
21
А за тебе су дознали да све Јудеје који живе међу незнабошцима, учиш отпадању од Мојсија и говориш им да не обрезују деце своје и да не живе по закону.
22
Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао.
23
Учини, дакле, што ти кажемо: У нас има четири човека који су се заветовали.
24
Ове узми, очисти се с њима и плати за њих да ошишају главе своје. Тако ће сви дознати да оно што су чули за тебе, ништа није, него да и сам живиш по закону.
25
А за незнабошце који верују, ми смо одлучили и написали, да се чувају од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда.
26
Тада Павле узе оне људе, очисти се и отиде с њима сутрадан у храм; јави да су се навршили дани очишћења (и чекао је) док није принесена жртва за свакога од њих.
27
А кад се већ скоро навршило седам дана, видеше га Јудеји из Азије у храму, побунише сав народ, метнуше руке на њега
28
и викаху: Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све људе учи против народа, закона и овога места; па је још и Грке увео у храм и опоганио је ово свето место.
29
Видели су, наиме, пре тога с њим у граду Трофима из Ефеса и мислили су да га је Павле увео у храм.
30
Сав се град подиже и навали народ са свих страна; ухватише Павла и стадоше га вући напоље из храма. И одмах се затворише врата.
31
А кад га хтедоше убити, дође глас заповеднику од чете, да се сав Јерусалим побунио.
32
Овај одмах узе војнике и капетане и отрча доле на њих. А кад они видеше заповедника и војнике, престаше бити Павла.
33
Тада заповедих приступи, узе га и заповеди да га вежу двама ланцима. И питаше ко је и шта је учинио.
34
А у народу једни викаху једно, а други друго. И кад од вике није могао да сазна истину, заповеди да га одведу у око.
35
А кад је био на басамацима, морали су га војници због навале народа носити.
36
Јер је за њим ишао силан народ и викао: Погуби га!
37
А кад Павла хтедоше да уведу у око, рече заповеднику: Смем ли ти нешто рећи? А овај рече: Зар знаш грчки?
38
Ти, дакле, ниси Египћанин који је пре ових дана подигао буну и извео у пустињу 4000 сикарија?
39
А Павле рече: Ја сам човек Јудејин, из Тарса, грађанин познатога града у Киликији. Молим те допусти ми да говорим народу.
40
А кад он допусти, Павле, стојећи на басамацима, махну руком на народ. И кад поста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече:
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28