Acts 21

Serbian Bible (SDS) 1934

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →

1Кад се од њих отргнусмо и одвезосмо, идући право, дођосмо на Кос, други дан на Род и оданде у Патару.

2Ту нађосмо лађу која је ишла у Финикију, уђосмо у њу и одвезосмо се.

3А кад нам се указа Кипар, остависмо га на лево, пловљасмо у Сирију и дођосмо у Тир, јер ту је требало истоварити лађу.

4Нађосмо ученике и остасмо онде седам дана. Ови Павлу говораху Духом да не иде у Јерусалим.

5А кад дани прођоше, отидосмо оданде и путовасмо даље, а сви су нас испратили, са женама и децом, до иза града. На обали клекнусмо и помолисмо се Богу,

6опростисмо се један с другим и уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.

7Ми свршисмо пловљење од Тира и дођосмо у Птоломаиду; поздрависмо се с браћом и остасмо код њих један дан.

8Сутрдан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију; уђосмо у кућу Филипа еванђелиста, који је био један од седморице, и остасмо у њега.

9овај је имао четири кћери, девојке, које су прорицале.

10Ми остасмо онде више дана, и дође из Јудеје један пророк по имену Агав.

11Он дође к нама, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке и рече: Ово вели Дух свети: "Човека чији је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудеји и предаће га у руке незнабожаца".

12Кад смо ово чули, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.

13А Павле одговори: Што плачете и цепате ми срце? Ја сам за име Господа Исуса готов не само свезан бити, него и умрети у Јерусалиму.

14А кад га не могосмо наговорити, смирисмо се и рекосмо: Господња воља нека буде!

15После ових дана спермисмо се и одосмо горе у Јерусалим.

16А пођоше с нама и неки ученици из Кесарије и одведоше нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо његови гости.

17Кад смо дошли у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.

18Сутрадан отиде Павле с нама Јакову, а биле су онде и све старешине.

19Поздрави се с њима и стаде редом причати све што је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима.

20А кад ови чуше, слављаху Бога и рекоше му: Видиш брате, колико је хиљада Јудеја који верују, и сви ревнују за закон.

21А за тебе су дознали да све Јудеје који живе међу незнабошцима, учиш отпадању од Мојсија и говориш им да не обрезују деце своје и да не живе по закону.

22Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао.

23Учини, дакле, што ти кажемо: У нас има четири човека који су се заветовали.

24Ове узми, очисти се с њима и плати за њих да ошишају главе своје. Тако ће сви дознати да оно што су чули за тебе, ништа није, него да и сам живиш по закону.

25А за незнабошце који верују, ми смо одлучили и написали, да се чувају од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда.

26Тада Павле узе оне људе, очисти се и отиде с њима сутрадан у храм; јави да су се навршили дани очишћења (и чекао је) док није принесена жртва за свакога од њих.

27А кад се већ скоро навршило седам дана, видеше га Јудеји из Азије у храму, побунише сав народ, метнуше руке на њега

28и викаху: Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све људе учи против народа, закона и овога места; па је још и Грке увео у храм и опоганио је ово свето место.

29Видели су, наиме, пре тога с њим у граду Трофима из Ефеса и мислили су да га је Павле увео у храм.

30Сав се град подиже и навали народ са свих страна; ухватише Павла и стадоше га вући напоље из храма. И одмах се затворише врата.

31А кад га хтедоше убити, дође глас заповеднику од чете, да се сав Јерусалим побунио.

32Овај одмах узе војнике и капетане и отрча доле на њих. А кад они видеше заповедника и војнике, престаше бити Павла.

33Тада заповедих приступи, узе га и заповеди да га вежу двама ланцима. И питаше ко је и шта је учинио.

34А у народу једни викаху једно, а други друго. И кад од вике није могао да сазна истину, заповеди да га одведу у око.

35А кад је био на басамацима, морали су га војници због навале народа носити.

36Јер је за њим ишао силан народ и викао: Погуби га!

37А кад Павла хтедоше да уведу у око, рече заповеднику: Смем ли ти нешто рећи? А овај рече: Зар знаш грчки?

38Ти, дакле, ниси Египћанин који је пре ових дана подигао буну и извео у пустињу 4000 сикарија?

39А Павле рече: Ја сам човек Јудејин, из Тарса, грађанин познатога града у Киликији. Молим те допусти ми да говорим народу.

40А кад он допусти, Павле, стојећи на басамацима, махну руком на народ. И кад поста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече:

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →