bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 19
Acts 19
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
1
А кад Аполос беше у Коринту, Павле прође горње земље и дође у Ефес. Ту нађе неке ученике
2
и рече им: Јесте ли примили Духа светога кад сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има дух свети.
3
А он рече: каквим сте се, дакле, крштењем крстили? А они рекоше: Јовановим крштењем.
4
Тада Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања и говорио је народу да верује у онога који ће доћи за њим, т.ј. у Исуса.
5
Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6
И кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораху језике и прорицаху.
7
А беше људи свега око дванаест.
8
И уђе у синагогу и проповедаше онде слободно три месеца, говорећи им и трудећи се да их задобије за царство Божје.
9
А кад неки осташе упорни и неверни и ружаху науку пред народом, одступи од њих, одлучи ученике и проповедаше сваки дан у школи некога Тирана.
10
Ово је било две године, тако да су сви који су живели у Азији, и Јудеји и Грци, чули реч Господњу.
11
А Бог је необична чудеса чинио рукама Павловим,
12
тако да су и његове убрушчиће и кецеље носили на болеснике, иони се исцељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.
13
Тада почеше и неки од Јудеја који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати име Господа Исуса над онима у којима беху зли духови и рекоше: Заклињем вас Исусом кога Павле проповеда.
14
Седам синова једног јудејског првосвештеника Скевер чињаху ово.
15
А зли дух одговори им: Исуса познајем, и Павла знам; али ко сте ви?
16
И скочи на њих човек у коме беше зли дух, надвлада их све и савлада, тако да су голи и израњени утекли из оне куће.
17
Ово дознадоше сви Јудеји и Грци који живљаху у Ефесу, и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18
Многи од оних који су веровали, долажаху, признаваху грехе своје и казиваху дела своја.
19
Многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима. Прорачунаше и нађоше да су вредиле педесет хиљада сребра.
20
Тако је силно расла и јачала реч Господња.
21
После овога намисли Павле да прође Македонију и Ахају и да онда иде у Јерусалим. Рече: Пошто будем тамо, морам и Рим видети.
22
И посла у Македонију двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.
23
У то време подиже се не мала буна због науке.
24
Некакав златар, по имену Димитрије, који је правио сребрне храмове Артемидине и (тако) мајсторима давао не малу зараду,
25
скупи ове и мајсторе других оваквих ствари и рече: Људи, ви знате да ми од овога посла живимо.
26
Али видите и чујете да овај Павле, говорећи да то нису богови што се рукама људским граде, наговори и одврати многи народ не само у Ефесу него готово по свој Азији.
27
Али не прети само та опасност да ће нам пропасти овај занат, него се неће марити ни за храм велике богиње Артемиде, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свет поштује.
28
А кад чуше ово, напунише се гнева и викаху: Велика је Артемида ефеска!
29
И напуни се град буне, и навалише једнодушно у позориште и одвукоше и Македонце Гаја и Аристарха, пратиоце Павлове.
30
А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31
А и неки од Азиарха, који му беху пријатељи, послаше к њему и световаху га да не иде у позориште.
32
Међутим, једни викаху једно, а други друго; јер збор беше смућен, и највише их није знало зашто су се скупили.
33
Из гомиле доведоше Александра кога су Јудеји изгурали напред. Александар махну руком и хтеде се бранити пред народом.
34
Али, кад га познаше да је Јудејин, повикаше сви у глас и викаху око два часа: Велика је Артемида ефеска!
35
А кад писар утиша народ, рече: Ефесци, ко је тај човек који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њезина кипа који је пао с неба?
36
Кад, дакле, то нико не може порећи, ваља ви да будете мирни и ништа нагло дане чините.
37
Доведосте ове људе који нити су покрали храм нити хуле на нашу богињу.
38
А Димитрије и мајстори који су с њим, ако имају какву тужбу, има дана кад се суди и има проконзула; нека туже један другога.
39
Ако ли још што тражите, решиће се у законитој скупштини.
40
Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну, јер нема ниједнога узрока којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И кад ово рече, распусти народ који се беше скупио.
41
...
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28