bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Acts 15
Acts 15
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 16 →
1
И дођоше неки из Јудеје и учаху браћу: Ако се не обрежете по закону Мојсијеву, не можете се спасти.
2
А кад поста не мала распра и препирање између Павла и Варнаве и њих, одлучише, да због овога питања Павле, Варнава и други неки од њих иду горе у Јерусалим, к апостолима и старешинама.
3
Испраћени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију, причаху обраћање незнабожаца и чињаху велику радост свој браћи.
4
А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква, апостоли и старешина, и казаше шта све Бог учини с њима.
5
Али усташе неки верни који припадаху секти фарисејској и рекоше: Треба их обрезати и заповедити им да држе закон Мојсијев.
6
Тада се сабраше апостоли и старешине да извиде ову ствар.
7
После дуге расправе уста Петар и рече им: Браћо, ви знате да (ме) је Бог већ од првих дана изабрао између вас, да из мојих уста чују незнабошци реч еванђеља и да верују.
8
И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих и дао им је Духа светога као и нама,
9
и није поставио никакве разлике између нас и њих, јер је очистио вером срца њихова.
10
Што, дакле, сад кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми не могосмо понети?
11
Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса, као и они.
12
Онда умуче све мноштво и слушаху Варнаву и Павла који причаху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.
13
А кад они умукоше, проговори Јаков и рече: Браћо, чујте ме!
14
Симеон каза како се Бог првипут смилова да из незнабожаца узме народ за своје име.
15
И с овим се слажу речи пророчке, као што је написано:
16
"Потом ћу се вратити и опет ћу сазидати дом Давидов који је пао, развалине његове поправићу и подигнућу га опет,
17
да потраже Господа и остали људи, т.ј. сви народи који се по мени зову, говори Господ који ово
18
објавује од давнина".
19
Зато ја мислим да се не дира у незнабошце који се обраћају Богу,
20
него да им се пише да се чувају да се не упрљају од идола, да се чувају од блуда, удављенога и од крви.
21
Јер Мојсије има од старих времена у свима градовима своје проповеднике: сваке суботе чита се по синагогама.
22
Тада одлучише апостоли и старешине са свом црквом, да изаберу између себе људе и да их с Павлом и Варнавом пошљу у Антиохију. (И изабраше) Јуду који се звао Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом,
23
и послаше по њима ову посланицу: Апостоли, старешине и браћа поздрављају браћу од незнабожаца која су у Антиохији, Сирији и Киликији.
24
Како смо чули, да су вас неки од нас збунили речима и узнемирили душе ваше, а ми им ништа нисмо заповедили,
25
то смо одлучили једнодушно, да вам пошљемо изабране људе с нашим драгим Варнавом и Павлом,
26
с људима који су живот свој предали за име Господа нашег Исуса Христа.
27
Посласмо, дакле, Јуду и Силу, који ће то исто и речима казати:
28
Одлучисмо, наиме, свети Дух и ми, да не мећемо на вас никаквих других тегоба осим овога потребнога:
29
да се чувате од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда. Ако се од овога ушчувате, добро ћете чинити. Будите здрави!
30
А кад их отпустише, дођоше у Антиохију, сабраше народ и предаше посланицу.
31
Кад је прочиташе, обрадоваше се утеси.
32
А Јуда и Сила, који и сами беху пророци, утешише и утврдише браћу многим речима.
33
После неког времена отпустише их браћа с миром к онима који су их послали.
34
...
35
А Павле и Варнава осташе у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многим другима.
36
После неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свима градовима у којима смо проповедали реч Господњу, (да видимо) како живе.
37
Варнава је хтео да узме са собом и Јована, прозванога Марка.
38
Али Павле је тражио да не узму са собом онога који их је одустао у Памфилији и није ишао с њима на посао.
39
Тако дође до срџбе, и они се раздвојише. Варнава узе Марка и отплови на Кипар,
40
а Павле изабра Силу и отиде, предан од браће благодати Господњој.
41
Пролазио је кроз Сирију и Киликију и утврђивао је цркве.
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28