bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Macedonian
/
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
/
Matthew 18
Matthew 18
Macedonian (Свето Писмо (Гаврилова) 1990)
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 19 →
1
Во тој час се приближија учениците до Исуса и рекоа: »Кој е поголем во царството небесно?«
2
И како повика Исус едно дете, го постави меѓу нив
3
и им рече: »Вистина ви велам, ако не се повратите и не бидете како деца, нема да влезете во царството небесно:
4
кој, пак, ќе се смири како ова дете, тој е поголем во царството небесно;
5
и, кој прима такво дете во Мое име, Мене Ме прима;
6
а кој соблазни едно од овие мали, за него е подобро да му се обеси воденички камен на вратот и да потоне во морска длабочина.
7
Тешко му на светот од соблазни, оти соблазните треба да дојдат; но тешко му на оној човек, преку кого доаѓа соблазната.
8
Ако те соблазнува раката твоја или ногата твоја, отсечи ја и фрли ја од себе: подобро е за тебе да влезеш во животот без рака или без нога, отколку со двете раце и двете нозе да бидеш фрлен во вечниот оган;
9
и ако те соблазнува окото твое, извади го и фрли го од себе: подобро е за тебе да влезеш во животот со едно око, отколку да ги имаш и двете очи, а да бидеш фрлен во геената огнена.
10
Гледајте да не презрете едно од овие мали, зашто, ви велам, нивните ангели на небесата секогаш го гледаат лицето на Мојот Отец небесен.
11
Оти Синот Човечки дојде да го побара и спаси загубеното.
12
Како ви се чини? Ако некој има сто овци и една од нив се загуби, нема ли да ги остави деведесет и деветте в планина и да појде да ја бара загубената овца?
13
Па, ако се случи да ја најде, вистина ви велам, ќе се радува за неа повеќе отколку за деведесет и деветте загубени.
14
Така и вашиот Отец небесен не сака да загине ниедно од овие, маливе.
15
Ако згреши против тебе братот твој, оди и искарај го насамо; ако те послуша, си го придобил брата си;
16
ако ли не те послуша, поведи со себе уште еден или двајца, па со устата на двајца или тројца сведоци нека се потврди секој збор;
17
ако ли, пак, не ги послуша и нив, кажи ѝ на црквата; па, ако и црквата не ја послуша, тогаш нека ти биде тој како незнабожец и митник.
18
Вистина ви велам: сѐ што сврзете на земјата, ќе биде сврзано и на небото; и сѐ што разврзете на земјата, ќе биде разврзано и на небото.
19
Пак ви велам: ако двајца од вас се согласат на земјата да помолат нешто, што и да било, ќе им биде дадено од Мојот Отец небесен;
20
зашто, каде се двајца или тројца собрани во Мое име, таму сум и Јас посреде нив.«
21
Тогаш Петар пристапи кон Него и рече: »Господи, колкупати да му простам на брата си, кога ќе згреши против мене? До седумпати ли?«
22
Исус му одговори: »Не ти велам до седум, туку до седумдесет пати по седум.«
23
»Затоа царството небесно прилега на цар, кој побарал да ја расчисти сметката со своите слуги.
24
Кога почна да ја расчистува сметката, доведоа при него еден што му должеше десет илјади таланти;
25
па, бидејќи немаше со што да плати, господарот негов нареди да го продадат него, и жена му, и децата негови, и сѐ што имаше, за да наплати.
26
Тогаш тој слуга падна пред него на колена и му се клањаше говорејќи: ‚Господаре, стрпи се спрема мене и сѐ ќе ти платам.‘
27
А Господарот на тој слуга, кога се смилува, го пушти и му го прости долгот.
28
Слугата, пак, штом излезе, најде еден од другарите свои, кој му должеше сто динарии, и кога го фати, го давеше и му велеше: ‚Исплати ми што ми должиш!‘
29
Тогаш неговиот другар падна ничкум пред нозете негови, го молеше и велеше: ‚Стрпи се спрема мене и сѐ ќе ти исплатам!‘
30
Но тој не сакаше, туку отиде и го фрли во затвор, дури не му го исплати долгот.
31
Другарите, пак, негови, кога го видоа тоа што стана, многу се огорчија, па отидоа и му кажаа на својот господар за сѐ што се случи.
32
Тогаш господарот негов го повика и рече: ‚Лукав слуго, јас ти го простив целиот долг, зашто ми се молеше;
33
не требаше ли и ти да се смилиш над својот другар, како што се смилив и јас над тебе?‘
34
И се разгневи господарот негов, па го предаде на мачители, додека не му го исплати целиот свој долг.
35
Така и Мојот Отец небесен ќе направи со вас, ако секој од вас не му ги прости од срце гревовите на брата си.«
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 19 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28