bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 10
Luke 10
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 11 →
1
Потом изабра Господ друге, седамдесеторицу, и посла их по двојицу пред собом у сваки град и место куда је сам мислио доћи.
2
И рече им: Жетве је много, а радника мало. Молите се, дакле, господару од жетве да пошаље радника на жетву своју.
3
Идите! Ето, ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4
Не носите кесе, ни торбе, ни обуће; и никога не поздрављајте на путу.
5
У коју кућу уђете - прво реците: Мир кући овој!
6
И ако тамо буде син мира, остаће на њему мир ваш; а ако не, вратиће се к вама.
7
У тој кући останите и једите и пијте што имају; јер је радник достојан своје плате. Не прелазите из куће у кућу.
8
И у који град дођете, и приме вас, једите што се донесе пред вас.
9
Исцељујте болеснике у њему и говорите им: Приближило вам се царство Божје!
10
А који град уђете и не приме вас, изиђете на путеве његове и реците:
11
И прах који је од града вашег прионуо за ноге наше, отресамо вам. Али то знајте, да се прибижило царство Божје!
12
Кажем вам, да ће Содому лакше бити у онај дан него ли граду томе.
13
Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се, у врећи и пепелу седећи, покајали!
14
Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15
И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити!
16
Ко вас слуша, мене слуша, и ко вас одбацује, мене одбацује, а ко одбацује мене, одбацује онога који је мене послао.
17
А седамдесеторица се вратише с радошћу и говораху: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.
18
А он им рече: Видех сотону где спаде с неба као муња.
19
Ето дадох вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20
Али се не радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујете што су ваша имена написана на небесима!
21
У тај час обрадова се у Духу светоме и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
22
Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је Син, само Отац, ни ко је Отац, само Син, и коме Син хоће да покаже.
23
И окрену се само ученицима и рече: Благо очима које виде што ви видите!
24
Јер вам кажем: Многи пророци и цареви желели су да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.
25
И, гле, устаде један законик да га куша и рече: Учитељу, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни?
26
А он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27
А он одговори: "Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим" и "ближњега свога као самога себе".
28
Рече му: Право си одговорио; то чини и бићеш жив!
29
А овај се хтеде оправдати и рече Исусу. А ко је мој ближњи?
30
А Исус одговори и рече: један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници. Ови га сукобише, избише, оставише пола мртва и отидоше.
31
А случајно силажаше тим путем један свештеник, виде га и прође.
32
Исто тако дође до тога места и један левит, виде га и прође.
33
А Самарјанин неки, путујући, дође до њега, и кад га виде, сажали му се.
34
И приступи, зали му ране уљем и вином и зави их, па га посади на своје живинче, доведе га у гостионицу и постара се за њега.
35
Сутрадан извади два динара, даде их крчмару и рече: Гледај га, и што више потрошиш, ја ћу ти, кад се вратим, платити.
36
Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што су га ухватили разбојници?
37
А он рече: Онај који се смиловао на њега. Тада му рече Исус: Иди и ти и чини тако.
38
А кад путоваху, дође он у једно село. И жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.
39
У ње беше сестра, по имену Марија, која седе код ногу Господњих и слушаше речи његове.
40
А Марта се трудила да га што боље угости. И приступи и рече: Господе, зар не мариш што ме моја сестра саму остави да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41
А Господ јој одговори: Марта, Марта, бринеш се и трудиш се много,
42
а једно је потребно. Марија је изабрала добри део, који се неће узети од ње.
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 11 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24