bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 4
Luke 4
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 5 →
1
А Исус се пун Д уха светога врати с Јордана. И водио га је дух по пустињи
2
четрдесет дана, а ђаво га је кушао. И не једе ништа тих дана, а кад се они навршише, огладне.
3
Тада му рече ђаво: Ако си Син Божји, кажи овоме камену да постане хлеб.
4
А Исус му одговори: Написано је: "Не живи човек само о хлебу".
5
И одведе га горе и показа му у тренут ока сва царства овога света.
6
И рече му ђаво: Теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и дајем је коме хоћу.
7
Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће све твоје.
8
А Исус одговори и рече му: Написано је. "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи".
9
И одведе га у Јерусалим, постави га на крило од храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10
јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе да те сачувају",
11
и: "На рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом".
12
А Исусу одговори и рече му: Речено је: "Не кушај Господа, Бога свога".
13
И кад ђаво сврши сва кушања, отиде од њега за неко време.
14
И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свему ономе крају.
15
И учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.
16
И дође у Назарет, где је одрастао, и отиде, по своме обичају, у суботни дан у синагогу. И устаде да чита.
17
И дадоше му књигу пророка Исаије; отвори књигу и нађе место где беше написано:
18
Дух је Господњи на мени, јер ме је помазао да проповедам еванђеље сиромашнима, послао ме је да јавим заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене,
19
да објавим пријатну годину Господњу.
20
И затвори књигу, даде је слузи и седе, и сви у сингоги гледаху на њ.
21
И поче им говорити: Данас се испунило ово писмо што сте га чули.
22
И сви му одобраваху и дивљаху се пријатним речима које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23
И рече им: Свакако ћете ми рећи пословицу: Лекару, излечи се сам! Све што смо чули да је било у Кафарнауму, учини и овде, у постојбини својој!
24
И рече: Заиста, кажем вам: Ниједан пророк није мио у постојбини својој.
25
Истину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи,
26
и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску, жени удовици.
27
И много је губавих било у Израиљу за пророка Јелисеја, и ниједан се од њих не очисти до Неман Сирац.
28
И сви се у синагоги напунише гнева кад чуше ово.
29
Усташе, истераше га напоље из града и одведоше га до ивице брда на коме беше сазидан њихов град, да га баце доле.
30
Али он прође између њих и оде.
31
И сиђе у Кафарнаум, град галилејски, и учаше их у суботу.
32
И дивљаху се науци његовој, јер речи његове беху силне.
33
И беше у синагоги човек у коме је био дух нечистог демона, и повика из гласа:
34
Ух, махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји!
35
И заповеди му Исус и рече: Умукни и изиђи из њега! И обори га демон на среду и изиђе из њега и ништа му не учини.
36
И сви се чуђаху, и говораху један другоме: Каква је то реч? Влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе!
37
И глас о њему рашири се по свима околним местима.
38
Тада оде из синагоге и дође у кућу Симонову. А ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и замолише га за њу.
39
И стаде више ње, заповеди грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40
А кад је сунце зашло, сви који су имали болесника од различних болести, довођаху их к њему. А он на сваког од њих меташе руке и исцељиваше их.
41
А и демони излажаху из многих и викаху: Ти си син Божји! А он их укори и не даде им да говоре; јер су знали да је он Месија.
42
А кад наста дан, изиђе и отиде на једно пусто место. А народ га је тражио, и дође к њему, и држаху га да не оде од њих.
43
А он им рече: И другим градовима треба да проповедам радосну вест о царству Божјем, јер сам за то послан.
44
И проповедао је по синагогама јудејским.
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24