bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 18
Luke 18
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
1
А каза им причу како треба свагда да се моле Богу, без умора.
2
И рече: У једном граду беше један судија који се Бога није бојао и за људе није марио.
3
А беше у томе граду (и) једна удовица, која је долазила к њему и говорила: Одбрани ме од мога супарника!
4
И неко време није хтео. А после рече у себи: Ако се и не бојим Бога и не марим за људе,
5
но будући да ми ова удовица досађује, одбранићу је, да не би најпосле дошла и избила ме.
6
И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!
7
А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ, и зар да оклева с њима?
8
Кажем вам: Одбраниће их брзо! Али хоће ли Син човечји, кад дође, наћи веру на земљи?
9
А и некима који мишљаху за себе да су праведни и друге презираху, каза ову причу:
10
Два човека отидоше горе у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник.
11
Фарисеј стаде и овако се мољаше у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочиници, или и као овај цариник.
12
Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем.
13
А цариник стајаше издалека и не хтеде ни очију подићи на небо, него бијаше прса своја и говораше: Боже, милостив буди мени грешноме!
14
Кажем вам, овај отиде оправдан својој кући, онај не. Јер сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се сам понижује, подигнуће се.
15
А доношаху му и малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, укорише их.
16
А Исус их дозва к себи и рече: Пустите децу нека долазе к мени и не браните им; јер је такових царство Божје.
17
Заиста, кажем вам: Који не прими царства Божјег као дете, неће ући у њега.
18
И запита га један старешина. Учитељу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?
19
А Исус му рече: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога.
20
Заповести знаш: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју.
21
А он рече: Свега сам се овога држао од младости.
22
А кад Исус чу то, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и ираздај сиромасима, и имаћеш блага на небу; па хајде за мном!
23
А кад он чу то, постаде врло жалостан, јер је био врло богат.
24
А кад га Исус виде (жалосна), рече: Како је тешко богатима ући у царство Божје!
25
Лакше је камили проћи кроз изглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје!
26
А они који чуше, рекоше: Па ко се може спасти?
27
А он рече: Што је у људи немогуће, могуће је у Бога.
28
А Петар рече: Ето ми смо оставили своје имање и идемо за тобом.
29
А он им рече: Заиста, кажем вам: Нема ниједнога који би ради царства Божјег оставио кућу, жену, браћу, родитеље или децу,
30
а да неће примити много више у ово време, и на свету који ће доћи, живот вечни.
31
И узе дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци написали за Сина човечјег.
32
Предаће га незнабошцима, ругаће му се, мучиће га и попљуваће га.
33
Пошто га ишибају, убиће га, и трећи дан ће устати.
34
Но они не разумеше ништа од овога; ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше што им се каза.
35
А кад се приближи Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута и прошаше.
36
И кад чу народ где пролази, запита шта је то.
37
И казаше му: Исус Назарећанин пролази.
38
Тада повика: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене!
39
А они што иђаху напред, кораху га да ућути. А он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене!
40
И Исус стаде и заповеди да му га доведу. Кад му се приближи, запита га:
41
Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
42
Тада му Исус рече: Прогледај! Вера ти је твоја помогла.
43
И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде, хваљаше Бога.
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 19 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24