bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 9
Luke 9
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 10 →
1
И сазва дванаесторицу и даде им силу и власт над свим демонима и да исцељују од болести.
2
И посла их да проповедају царство Божје и да лече.
3
И рече им: Ништа не узмите на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате.
4
И у коју кућу уђете, онде останите и оданде идите даље.
5
И који год вас не приме, изиђите из града онога и отресите прах с ногу својих за сведочанство против њих.
6
Тада изиђоше и иђаху по селима и проповедаху еванђеље и исцељиваху свагда.
7
А тетрарх Ирод чу све што се догађало и био је у великој забуни, јер су неки говорили: Јован је устао из мртвих,
8
други: Илија се јавио, а трећи: Устао је један од старих пророка.
9
А Ирод рече: Јована сам посекао; али ко је овај о коме ја тако шта слушам? И желео је да га види.
10
А апостоли се вратише и казаше му шта су све починили. И узе их и повуче се у самоћу, према граду који се звао Витсаида.
11
А народ дозна и пође за њим. А он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељиваше оне који требаху исцељивања.
12
А дан поче нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иде у околна села и мајуре да нађу крова и хране, јер смо овде у пустом крају.
13
А он им рече: Подајте им ви да једу! А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; морали би ићи да купимо за сав овај народ јела.
14
А беше око пет хиљада људи. И рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
15
И учинише тако и посадише све.
16
А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше ученицима да раздају народу.
17
И једоше и наситише се сви; и накупише комада што им претече, дванаест котарица.
18
И кад се једанпут мољаше Богу сам, беху с њим ученици, и упита их: Шта говори народ, ко сам ја?
19
А они одговорише: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи веле да је устао који од старих пророка.
20
И рече им: А шта ви велите, ко сам ја - А Петар одговори: Месија Божји.
21
А он им запрети и заповеди да никоме не казују тога.
22
И рече: Сину човечјем ваља много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и трећи дан ће устати.
23
А свима говораше: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој сваки дан и иде за мном.
24
Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој за мене, тај ће га спасти.
25
Јер шта вреди човеку да придобије сав свет, а себе изгуби или себи науди?
26
Јер ко се постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у слави својој, Очиној и светих анђела.
27
А истину вам кажем: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царства Божјег!
28
А кад прође око осам дана после ових речи, узе Петра, Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29
И кад се молио, постаде лице његово друкчије, а одело његово бело и сјајно.
30
И, гле, два човека говораху с њим: Мојсије и Илија.
31
Ови се показаше у слави и говораху о његовој смрти која га је чекала у Јерусалиму.
32
А Петар и његови другови спаваху дубоким сном. А кад се пробудише, видеше славу његову и два човека који с њим стајаху.
33
И кад се они одвајаху од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију, и једну Илији - али није знао шта говори.
34
А док он то говораше, дође облак и заклони их. И уплашише се кад уђоше у облак.
35
И чуше глас из облака: Ово је Син мој избрани, њега слушајте!
36
И кад се глас чу, нађе се Исус сам. А они ћутаху и у оне дане не казаше никоме ништа од онога што су видели.
37
А кад другога дана сиђоше с горе, срете га многи народ.
38
И, гле, један човек из народа повика: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац!
39
И, ето, хвата га дух, и уједанпут виче; и ломи га с пеном, и једва одлази од њега и сатире га.
40
И молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше.
41
А Исус одговори: О роде неверни и наопаки, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи сина свога овамо!
42
И док је још ишао к њему, обори га демон и изломи. А Исус запрети нечистоме духу, излечи дечка и даде га оцу његову.
43
И сви се дивљаху величини Божјој. А кад се сви чуђаху свему што је он чинио, рече ученицима својим:
44
Ви метните у уши своје ове речи. Син човечји предаће се у руке човечје.
45
Али они не разумеше ове речи; беше сакривена од њих, па је нису разумели, а бојаху се да га запитају за ову реч.
46
И почеше размишљати ко би био највећи међу њима.
47
А Исус, знајући мисли срца њихових, узе једно дете за руку, метну га поред себе
48
и рече им: Ко прими ово дете у име моје, мене прима; а ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер који је међу свима вама најмањи, тај је највећи.
49
А Јован одговори: Учитељу, видесмо једнога где твојим именом тера напоље демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50
А Исус му рече: Не браните (му)! Јер ко није против вас, за вас је.
51
А кад се навршише дани његова узимања на небо, намери он чврсто да иде у Јерусалим.
52
И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно самарјанско село да му спреме где ће ноћити.
53
И не примише га, јер је ишао у Јерусалим.
54
А кад то видеше ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их уништи као и Илија што учини?
55
А он се окрену и укори их и рече: Зар не знате каквога сте духа? Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе.
56
И отидоше у друго село.
57
И кад иђаху путем, рече му неко: Ја ћу за тобом куд год ти идеш.
58
А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити.
59
А једноме другом рече: Хајде за мном! А овај рече: Допусти ми да најпре одем и укопам оца свога.
60
А он му рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти иди и јављај царство Божје!
61
А рече и трећи: Ја ћу за тобом, Господе; али ми најпре допусти да се опростим са својим домаћима.
62
А Исус му рече: Ниједан није за царство Божје који метне руку на плуг па се осврће натраг.
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 10 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24