bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 7
Luke 7
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 8 →
1
Пошто је свршио све своје речи пред народом, дође у Кафарнаум.
2
А слуга једнога капетана, кога је овај веома ценио, беше болестан, на умору.
3
И кад чу за Исуса, посла к њему старешине јудејске, молећи га да дође и да излечи слугу његова.
4
А кад ови дођоше к Исусу, мољаху га врло и рекоше: Заслужио је да му то учиниш;
5
јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.
6
И Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље и рече му: Господе, не труди се! Јер нисам достојан да уђеш под мој кров.
7
Зато ни себе не држах за достојна да ти дођем, него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој.
8
Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди!, и иде; и другоме: Дођи!, и дође; и слузи своме: Учини то!, и учини.
9
А кад Исус чу то, зачуди му се, окрену се народу који је ишао за њим и рече: Кажем вам: Ни у Израиљу толике вере не нађох!
10
И кад се послани вратише у кућу, нађоше слугу здрава.
11
Потом иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и много народа.
12
А кад се приближи вратима градским, гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, која је била удовица. И с њом беше много народа из града.
13
И кад је Господ виде, сажали му се за њом и рече јој: Не плачи!
14
И приступи, прихвати за сандук - а носиоци стадоше - и рече: Младићу, теби говорим, устани!
15
И мртвац седе и стаде говорити, и даде га матери његовој.
16
И страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велик се пророк појави међу нама, и: Бог је походио народ свој.
17
И рашири се глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.
18
И јавише Јовану ученици његови за све ово. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика,
19
посла их Господу и рече: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другога да чекамо?
20
А људи дођоше к њему и рекоше: Јован Крститељ посла нас к теби и вели: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другог да чекамо?
21
У тај час излечи многе од болести, мука и злих духова, и многим слепима поклони вид.
22
И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље.
23
И благо ономе који се не саблазни о мене!
24
А кад Јованови посланици отидоше, поче народу говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар?
25
Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царским су дворовима.
26
Него шт сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка!
27
Ово је онај за кога је написано: "Ето шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом".
28
Кажем вам: Међу рођенима од жена нема већега од Јована, а најмањи у царству Божјем већи је од њега.
29
И сав народ који га је чуо и цариници оправдаше Бога и крстише се крштењем Јовановим.
30
А фарисеји и законици одбацише што јеБог хтео с њима, и не хтеше да их он крсти.
31
Какви ћу, дакле, казати да су људи овога рода, и коме су слични?
32
Они су као деца која седе на тргу и једно другом довикују: Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не плакасте.
33
Јер дође Јован Крститељ, нити је јео хлеба нити је пио вина - и кажете: Демон је у њему.
34
Дође Син човечји, и једе и пије - и кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницма!
35
Али оправдаше мудрост сва њезина деца.
36
А један га фарисеј мољаше да би ручао у њега. И уђе у кућу фарисејеву и леже за трпезу.
37
И, гле, једна грешница у граду дозна да је он за трпезом у кући фарисејевој, и донесе у суду од алавастра мира
38
и стаде састраг, код ногу његових, и плакаше, и поче сузама квасити ноге његове и косом од главе своје отираше их, и љубљаше ноге његове и мазаше их миром.
39
А кад то виде фарисеј који га је позвао, рече у себи. Да је он пророк, знао би ко је и каква је то жена што га се дотиче: да је грешница.
40
А Исус му рече: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он: Учитељу, кажи! Рече:
41
Двојица беху дужни једноме зајмодавцу; један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42
Како нису имали да врате, поклони он обојици. Који ће га, дакле, од њих већма љубити?
43
А Симон одговори: Мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: Право си судио.
44
И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу; ниси ми дао воде за ноге - а она сузама обли ноге моје и косом својом убриса их.
45
Ниси ме пољубио - а она, откако уђох, не преста љубити ми ногу.
46
Ниси помазао уљем главу моју - а она миром помаза ноге моје.
47
Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, малу љубав има.
48
А њој рече: опраштају ти се греси твоји!
49
И који с њим беху за трпезом, стадоше у себи говорити: Ко је овај што и грехе опрашта -
50
А жени рече: Вера твоја поможе ти, иди с миром!
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24