Luke 12 — Serbian Bible (SDS) 1934

1Па кад се скупише хиљаде народа, да стадоше газити један другога, поче прво говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је претварање.

2Али ништа није сакривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати.

3Зато, што рекосте у мраку, чуће се на светлости, и што казасте на ухо у субама, проповедаће се с кровова.

4Али вама, пријатељима својим, кажем: Не бојте се од оних који убијају тело и после тога не могу више ништа да учине.

5Него ћу вам казати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте!

6Зар се не продаје пет врабаца за два аса? И ниједан од њих није заборављен пред Богом!

7А вама је и свака длака на глави избројена. Не бојте се: више вредите него многи врапци.

8Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечји признати пред анђелима Божјим;

9а који се одрече мене пред људима, тога ће се одрећи пред анђелима Божјим.

10И сваки који каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који хули на светога Духа, неће му се опростити.

11А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете се бранити или шта ћете казати;

12јер ће вас свети Дух научити у тај час шта треба рећи.

13Тада му рече неки из народа: Учитељу, кажи моме брату да подели са мном наследство.

14А он му рече: Човече, ко ме постави за судију или делитеља вашег?

15И рече им: Пазите и чувајте се од сваког лакомства, јер ако је неко богат, живот његов није осигуран његовим имањем.

16Па им каза причу: У једног богатог човека роди њива.

17И размишљаше у себи: Шта да чиним, јер немам где сабрати своје летине?

18Тада рече: Ово ћу учинити: срушићу своје житнице и начинићу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје.

19И рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година; почивај, једи, пиј, уживај!

20Али Бог му рече: Безумниче, ову ноћ тражиће живот твој од тебе - и што си приправио, чије ће бити?

21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: Не брините се за живот, шта ћете јести, ни за тело, у што ћете се обући.

23Живот је претежнији од јела и тела од одела.

24Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају вајата ни житнице, па ипак их храни Бог. А колико ви више вредите од птица!

25А који од вас, бринући се, може животу своме додати лакат један?

26Кад, дакле, ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?

27Погледајте љиљане како не преду и не ткају. Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових.

28А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, колико ће пре вас, маловерни!

29И ви, не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не брините се.

30Јер све ово ишту незнабошци овога света. А Отац ваш зна да вам треба ово.

31Него иштите царства његова, и оно ће вам се додати.

32Не бој се, мало стадо; јер је воља Оца вашега да вам да царство.

33Продајите што имате и дајите милостињу. Начините себи кесе које неће овештати, благо вечно, на небу, где се лупеж не приближује и мољац не једе.

34Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

35Нека буду бедра ваша запрегнута и жишци запаљени;

36а ви као људи који чекају господара свога кад ће се вратити са свадбе, да му, кад дође и куцне, одмах отворе.

37Благо оним слугама које господар, кад дође, нађе будне. Заиста, кажем вам, запрегнуће се и посадиће их за сто и приступиће и служиће им.

38Па и ако дође у другу или у трећу стражу, и нађе их тако, благо њима!

39Али ово знајте: Кад би домаћин знао у који ће час лупеж доћи, не би дао поткопати куће своје.

40Па и ви будите готови, јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји.

41Тада рече Петар: Господе, говориш ли нама ову причу или свима?

42А Господ рече: Ко је, дакле, тај верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје на време оброк?

43Благо томе слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини!

44Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем.

45Ако, пак, слуга тај каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи, и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити и опијати се,

46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна, и расећи ће га, и метнуће га међу неверне.

47А онај слуга који зна вољу господара свога, али није спремио или учинио по вољи његовој, биће много бијен.

48А који не зна, али је учинио што заслужује боја, биће мало бијен. Коме је год много дано, од тога ће се много и тражити, и коме је много поверено, од тога ће се још више искати.

49Дошао сам да бацим огањ на земљу - и како би ми се хтело да се већ запалио!

50Али се мени ваља крстити крштењем - и како ми је тешко док се оно не сврши!

51Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.

52Јер ће одсад петоро у једној кући бити раздељени: троје против двоје и двоје против троје,

53отац против сина и син против оца, мати против кћери и кћи против матере, свекрва против снахе своје и снаха против свекрве.

54А говораше и народу: Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: Биће кише; и бива тако.

55И кад видите југ где дува, кажете: Биће врућина; и бива.

56Претворице, лице земље и неба умете да познате, а времена овога како не познајете?

57Зашто, пак, и сами од себе не судите праведно?

58Кад, наиме, идеш са својим супарником судији, још на путу се потруди да га се опростиш, да те не одвуче пред судију, и судија те преда пандуру, и пандур те баци у тамницу.

59Кажем ти, нећеш изићи оданде док не платиш и последњу пару.