bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 15
Luke 15
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 16 →
1
И приближаваху се к њему сви цариници и грешници да га чују.
2
А фарисеји и књижевници гунђаху: Овај прима грешнике и једе с њима.
3
Тада им каза ову причу:
4
Који од вас, кад има сто оваца, па изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи и ићи за изгубљеном док је не нађе?
5
И кад је нађе, узеће је на раме своје радујући се,
6
и кад дође кући, сазваће приајтеље и суседе и казаће им: Радујте се са мном, јер нађох своју изгубљену овцу.
7
Кажем вам: Тако ће на небу бити већа радост за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8
Или која жена, кад има десет драхми, па изгуби једну драхму, неће запалити жишка, почистити куће и тражити добро док је не нађе?
9
И кад је нађе, сазваће пријатељице и суседе и рећи ће: Радујте се са мном, јер нађох драхму што сам је изгубила.
10
Тако се, кажем вам, радују анђели Божји кад се један грешик покаје.
11
И рече: Један човек имао је два сина.
12
И млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми мој део од имања. И он им подели имање.
13
И после неколико дана покупи млађи син све, отиде у далеку земљу и профућка онде своје имање живећи беспутно.
14
А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15
И отиде и приби се код једног грађанина оне земље; и овај га посла у поље своје да чува свиње.
16
И желео је да напуни свој трбух рошчићима што их јеђаху свиње, и нико му их не даваше.
17
Тада дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја овде умирем од глади!
18
Устаћу и идем оцу своме, па ћу му рећи: Оче, згрешио сам небу и теби;
19
више нисам достојан да се назовем син твој, прими ме као једнога од својих најамника.
20
И устаде и врати се оцу своме. Кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се; па потрча, загрли га и пољуби га.
21
А син му рече. Оче, згрешио сам небу и теби; више нисам достојан да се назовем син твој.
22
А отац рече слугама својим: Донесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, подајте му прстен на руку и обућу на ноге,
23
и доведите угојено теле, закољите га - па да једемо и да се веселимо,
24
јер овај мој син беше мртав, и оживе, беше изгубљен, и нађе се. И стадоше се веселити.
25
А његов старији син беше у пољу.. И кад се, долазећи, приближи кући, чу свирку и играње.
26
И дозва једнога од слугу и запита шта је то.
27
А овај му рече: твој брат дође, и отац твој закла угојено теле, што му се здрав вратио.
28
А он се расрди и не хтеде унутра. А отац његов изиђе и мољаше га.
29
А он одговори оцу: Ето те служим толико година и никад не преступих твоје заповести; али мени никад ниси дао јарета да бих се провеселио са својим пријатељима.
30
А кад дође овај твој син који ти је имање расуо с блудницама, заклао си му угојено теле.
31
А он му рече: Дете, ти си свагда са мном, и све моје твоје је.
32
Али се требало веселити и радовати, јер овај твој брат мртав беше, и оживе, и изгубљен беше, и нађе се.
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24