bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Luke 23
Luke 23
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 22
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 24 →
1
И усташе сви и одведоше га Пилату.
2
И почеше га оптуживати: Овога нађосмо да отпађује наш народ и забрањује давати цару царевину, и говори да је он Месија, цар.
3
А Пилат га упита: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш.
4
А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човеку.
5
А они наваљиваху и говораху: Он буни народ, учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па довде.
6
А кад Пилат чу то, упита је ли он Галилејац.
7
И кад дозна да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.
8
А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; одавно је већ желео да га види, јер је чуо за њега, и надао се да ће видети какво чудо од њега.
9
И пита га много, али му он не одговори ништа.
10
А првосвештеници и књижевници стајаху и оптуживаху га јако.
11
Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му сјајну хаљину и посла га натраг Пилату.
12
Тога дана се помирише Ирод и Пилат; јер су пре били у завади.
13
А Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ
14
и рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпађује народ, и, ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице што ви на њега говорите.
15
А ни Ирод; јер га нам је натраг послао. И, ето, није учинио ништа што би заслужило смрт.
16
Да га, дакле, ишибам и пустим.
17
...
18
А они сви повикаше: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19
За некакву буну у граду и за убиство беше овај бачен у тамницу.
20
А Пилат им опет поче говорити, јер је хтео да пусти Исуса.
21
А они викаху: Распни га, распни!
22
А он им по трећипут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим.
23
А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада.
24
Тада Пилат пресуди да буде као што они траже.
25
И пусти онога што га искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, а Исуса остави на њихову вољу.
26
И кад га поведоше, ухватише некога Симона из Кирине, који је ишао из поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом.
27
А за њим иђаше много народа и жена, који нарицаху и плакаху за њим.
28
А Исус се осврну на њих и рече: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом!
29
Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише!
30
Тада ће почети говорити горама: Падните на нас!, и бреговима: Покрите нас!
31
Јер кад се овако ради са зеленим дрветом, шта ће бити од сухог?
32
А вођаху с њим још и два злочинца да их погубе.
33
И кад дођоше на место које се зове "Лубања", онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другог с леве стране.
34
А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Тада разделише хаљине његове коцком.
35
И стајао је народ и гледао. А старешине се ругаху и говораху: Другима је помогао, нека помогне себи, ако је он избрани Месија Божји!
36
А ругаху му се и војници; приступаху му и даваху му оцат
37
и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи!
38
А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски.
39
А један од обешених злочинаца хуљаше на њега: Зар ниси ти Месија? Помози себи и нама!
40
А други му одговори и караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен?
41
И то, ми праведно, јер примамо што наша дела заслужују; али он никаква зла није учинио.
42
И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш у царство своје!
43
И рече му: Заиста, кажем ти. Данас ћеш са мном бити у рају.
44
А беше већ око шестога часа; и тама би по свој земљи до часа деветога.
45
Сунце помрча, а завеса у храму раздера се на пола.
46
И повика Исус из гласа: Оче, у твоје руке предајем дух свој! И кад ово рече, издахну.
47
А кад капетан виде шта би, стаде хвалити Бога и рече: Заиста је овај човек био праведник!
48
И сав народ који се био скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса.
49
А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које су с њиме дошле из Галилеје, и гледаху ово.
50
И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, добар и праведан човек
51
- он не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело -, из Ариматеје, града јудејског, који је чекао царства Божјег,
52
приступи Пилату и заиска тело Исусово.
53
И скиде га, обави платном и метну га у гроб, исечен у камену, у коме још нико никада није лежао.
54
А беше петак, и субота освиташе.
55
А ишле су за њим жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како се метну тело његово.
56
Па се вратише кући и спремише мирисе и миро. У суботу осташе на миру, по закону.
← Chapter 22
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 24 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24