Luke 8 — Serbian Bible (SDS) 1934

1После тога иђаше он по градовима и селима и проповедаше еванђеље о царству Божјем. А с њим иђаху и дванаесторица,

2и још неке жене које беху излечене од злих духова и болести, Марија која се звала Магдалина, из које седам демона изиђе,

3и Јована, жена Хузе, управитеља Иродова, и Сусана, и многе друге, које су им служиле својим имањем.

4А кад се сабра много народа и долажаху к њему из свију градова, каза у причи:

5Изиђе сејач да сеје семе своје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6Друго паде на камен, и кад изниче, осуши се, јер није имало влаге.

7Треће паде у трње, и узрасте с њиме и трње и удави га.

8Четврто паде на добру земљу, и изниче и донесе рода сто пута више. Кад је ово рекао, повика: Ко има уши да чује, нека чује!

9А ученици његови питаху га шта значи ова прича.

10А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а осталима (се оне казују) само у причама, да гледају, па ипак не виде, чују, и не разумеју.

11А прича ово значи: Семе је реч Божја.

12Они крај пута, то су они који су чули; (али) онда долази ђаво и узима реч из срца њихова, да не би веровали и спасли се.

13Они на камену, (то су они) који реч, кад је чују, с радошћу примају; али немају корена, за неко време верују и, кад дође време кушања, отпадну.

14Које у трње паде, то су они који су чули, али их у животу угуше бриге, богатство и сласти живота и не доносе зрела рода.

15А оно на доброј земљи, то су они који су чули реч и држе је у племениту и добру срцу и доносе род са стрпљивошћу.

16А нико не пали жишка да га поклопи судом или да га метне под одар, него га меће на светњак, да они који улазе, виде светлост.

17Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, ни сакривено, што се неће дознати и на видело изићи.

18Пазите, дакле, како чујете! Јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19А дођоше к њему мати и браћа његова, и од народа нису могли да дођу до њега.

20И јавише му: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу и хоће да те виде.

21А он им одговори: Мати моја и браћа моја су они који слушају и извршују реч Божју.

22А једнога дана уђе он с ученицима својим у чамац, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И пођоше.

23А кад иђаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и чамац се њихов поче пунити воде и беху у опасности.

24И приступише и пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, пропадосмо! А он устаде, заповеди ветру и валовима, и престадоше, и наста тишина.

25И рече им: Где је вера ваша? А они се поплашише и чуђаху се говорећи један другоме: Па ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га?

26И дођоше у земљу герасинску, која је према Галилеји.

27И кад изиђе на суво, срете га један човек из града, у коме беху демони. Дуго се времена није облачио у хаљине и није живео у кући, него у гробовима.

28А кад виде Исуса, повика, паде пред њега и викну: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Молим те, не мучи ме!

29Беше, наиме, заповедио нечистоме духу да изиђе из човека. Јер га је одавно ухватио, и кад би му свезали руке и ноге и чували га, раскинуо би свезе и демон би га гонио у пустињу.

30И Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легион - јер многи демони беху ушли у њега.

31И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.

32А пасао је онде, по гори, велик чопор свиња. И мољаху га да им допусти да уђу у њих. И допусти им.

33Тада демони изиђоше из човека и уђоше у свиње, и навали чопор са стрмени у језеро и утопи се.

34А кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише у граду и по мајурима.

35И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога беху изишли демони, где седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.

36А они који су видели, казаше им како се излечи бесни.

37И замоли га сав народ из околине герасинске, да оде од њих, јер се беху јако уплашили. А он уђе у чамац и отиде натраг.

38А човек из кога изиђоше демони, мољаше га да би био с њим. Али он га отпусти и рече:

39Врати се кући, и казуј шта ти учини Бог. И отиде и причаше по свему граду шта му учини Исус.

40А кад се Исус врати, срете га народ, јер га сви очекиваху.

41И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина у синагоги. Паде пред ноге Исусове и мољаше га да дође у кућу његову,

42јер у њега беше јединица кћи од неких дванаест година, и била је на умору. А кад је он ишао намо, тискао се народ око њега.

43И жена нека која је дванаест година патила од течења крви и коју нико није могао излечити,

44приступи састраг и дотаче се скута од хаљине његове, и одмах јој преста тећи крв.

45И рече Исус: Ко ме се дотаче? А кад сви одрицаху, рече Петар: Учитељу, народ је око тебе и гура те.

46А Исус рече: Неко ме се дотаче; јер ја осетих силу где изиђе из мене.

47А кад жена виде да не оста неопажена, приступи дркћући, паде пред њега и каза пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48А он јој рече: Кћери моја, вера твоја поможе ти; иди с миром!

49Док он још говораше, дође неко из куће архисинагогове и рече: Твоја је кћи умрла, не труди више учитеља.

50А кад Исус чу, рече му: Не бој се! Само веруј, и спашће се.

51И кад дође у кућу, не даде никоме да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчину оцу и матери.

52А сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите; није умрла, него спава.

53И подсмеваху му се, знајући да је умрла.

54А он је узе за руку и повика: Девојко, устани!

55И поврати се дух њен, и одмах уста; и заповеди да јој даду да једе.

56И запрепастише се њени родитељи. А он им заповеди да никоме не казују што се догодило.