bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 14
Job 14
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
»Рођени од жене кратка је века и пун невоља.
2
Као цвет никне па увене, као сенка која бежи, не опстаје.
3
Зар у таквога упиреш поглед? Зар њега изводиш на суд пред себе?
4
Ко ће из нечистог извући чисто? Нико!
5
Човеков је век одређен; одбројао си му месеце и поставио границе које не може да пређе.
6
Стога одврати поглед од њега и остави га на миру, да се свога века наужива.
7
»Па и за дрво има наде: ако га посеку, опет ће нићи и младице му се намножити.
8
Ако му корен у земљи и остари и пањ му се у прашини сасуши,
9
чим осети воду, пропупеће и као биљка потерати младице.
10
Али, кад човек умре, постаје беспомоћан, кад смртник издахне, где је?
11
Као што вода испарава из мора и корито реке испуца и осуши се,
12
тако и човек легне и не устаје. Док небеса не ишчезну, неће се људи пробудити ни отргнути од сна.
13
О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш и склониш ме док те гнев не прође, кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14
Ако човек умре, хоће ли опет живети? Све време свог тешког служења чекаћу док ми не дође замена.
15
Зваћеш, и ја ћу се одазвати; чезнућеш за својим делом.
16
Да, тада ћеш ми бројати кораке, али на моје грехе нећеш вребати.
17
Да, мој преступ запечатићеш у врећи, мој грех ћеш покрити.
18
Али, као што се планина одроњава и мрви и стена помера са свог места,
19
као што вода спира камење и бујице отплављују земљу, тако и ти човеку уништаваш наду.
20
Надјачаш га једном заувек, и њега нема, лик му промениш и одбациш га.
21
Да ли му синове поштују, он то не зна, да ли их понижавају, он то не види.
22
Он само бол свога тела осећа и само себе оплакује.«
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42