bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 6
Job 6
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 7 →
1
Тада Јов одговори:
2
»О, кад би се моја тескоба могла измерити и сав мој јад ставити на кантар!
3
Били би тежи од свег морског песка. Зато су ми речи брзоплете.
4
У мени су стреле Свесилнога, мој дух њихов отров пије. Божије страхоте на мене се устремиле.
5
Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве? Зар во муче кад има крме?
6
Зар се бљутаво јело једе без соли? Зар има сласти у беланцету?
7
Нећу то да је једем, од тога ми је мука.
8
»О, кад би ми молба била услишена, кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!
9
О, кад би Бог хтео да ме сатре, да замахне руком и да ме уништи!
10
Онда бих бар још имао ту утеху да грчећи се од бола нисам речи Светога порекао.
11
Какву снагу имам, да бих се још надао? Шта ме чека на крају, да бих истрајао?
12
Зар имам снагу камена? Зар ми је тело од бронзе?
13
Зар се могу сâм на себе ослонити, сад кад ми је сваки успех ускраћен?
14
Ко нема љубави према пријатељу одбацује и страх од Свесилнога.
15
Али, моја браћа су непоуздана као поток без сталнога тока, као потоци који се изливају
16
мутни од леда и растопљеног снега,
17
који у сушно доба престају да теку и од жеге нестају из корита.
18
С пута свога корита скрећу, залазе у празно и пропадају.
19
Каравани из Теме их траже, путници из Сабе им се надају.
20
И разочарају се, јер су се уздали, кад стигну до њих, виде да су се преварили.
21
Ви сте мени постали такви – видели сте страхоту, и уплашили се.
22
Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто, дајте мито за мене од свог богатства,
23
избавите ме из руку непријатеља, спасите ме из канџи безочнога‘?
24
Поучите ме, и ућутаћу. Покажите ми где сам погрешио.
25
Како боле речи искрене! Али, на шта то циљају ваши прекори?
26
Зар мислите речи да прекорите кад су ветар речи очајника?
27
За сироче бисте бацали коцку и својим пријатељем трговали.
28
Сада ме, молим вас, погледајте: зар бих вас лагао у лице?
29
Попустите, не будите неправедни, размислите: о мојој праведности је реч.
30
Зар ми је зло на језику? Зар моја уста не разликују лажи?
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 7 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42