bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 3
Job 3
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 2
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 4 →
1
После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.
2
Рече:
3
»Не било дана кад сам се родио, ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
4
Нека се тај дан претвори у таму, не марио за њега Бог на висини, светлост га не осветљавала.
5
Присвојиле га тама и сенка смрти, облаци га застрли, помрачења му надјачала светлост.
6
А ону ноћ густа тмина однела, не убрајала се у дане у години, не нашла се ни у једном месецу.
7
Јалова била она ноћ, не чуло се у њој радосно клицање.
8
Проклели је они који дан проклињу, који левијатана умеју да пробуде.
9
Потамнеле звезде њеног сванућа, жудно чекала светлост узалуд, не угледала зраке зорине
10
што ми није затворила врата утробе ни сакрила муку од мојих очију.
11
Што нисам умро у мајчиној утроби, што не издахнух излазећи из ње?
12
Што ме колена прихватише и што ме груди подојише?
13
Јер, сад бих лежао и био миран, спавао бих и почивао
14
са царевима и саветницима земаљским који су себи саградили рушевине,
15
или са кнежевима који су имали злата, који су сребром напунили куће.
16
Или, што нисам био као недоношче закопано, као нејаче што светлост дана не угледа?
17
Тамо опаки не изазивају метеж, тамо се изнемогли одмарају.
18
Сужњи су на миру, не чују више вику стражара.
19
Тамо су мали и велики, и роб је слободан од свог господара.
20
Зашто је светлост дата паћенику и живот онима чемерне душе,
21
онима који чезну за смрћу, а она не долази, који за њом трагају више но за благом закопаним,
22
који су пуни радости и од среће кличу кад гроб пронађу?
23
Шта ће живот човеку чији је пут сакривен, око кога је Бог подигао ограду?
24
Јер, уздаси су ми као хлеб насушни, као вода ми се разливају јецаји.
25
Снашло ме оно од чега сам стрепео, стигло ме оно чега сам се плашио.
26
Немам мира ни спокоја, починка немам, само неспокој.«
← Chapter 2
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 4 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42