bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 32
Job 32
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 31
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 33 →
1
Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан.
2
Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога.
3
А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали.
4
Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега.
5
Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се.
6
Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече: »Ја сам млад по годинама, а ви сте стари; зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.
7
Мислио сам: Нека старост говори, нека многе године покажу мудрост.
8
Али, дух у човеку, дах Свесилнога, даје му умност.
9
Нису само стари мудри, нити само времешни знају шта је правда.
10
Стога кажем: Саслушајте ме, да и ја изложим своје знање.
11
Ето, чекао сам док сте говорили, слушао како расуђујете. Док сте тражили шта ћете рећи,
12
сву своју пажњу сам вам посветио. Али, ниједан од вас није Јовове речи оповргао, ни одговорио на његове тврдње.
13
Немојте да кажете: ‚Нашли смо мудрост; нека га Бог разобличи, а не човек.‘
14
Али Јов није мени упутио своју беседу, па му нећу вашим речима одговорити.
15
Смели су се и више немају шта да кажу, речи им је понестало.
16
Зар још да чекам, сад кад они ћуте, кад стоје, а не одговарају?
17
И ја ћу да кажем своје, и ја ћу да изложим своје знање.
18
Јер, много тога имам да кажем, дух ме на то тера изнутра.
19
Утроба ми је као вино без одушке, као нова мешина хоће да се распрсне.
20
Говорићу и ја, да нађем олакшање, отворићу уста и одговорити.
21
Ни према коме нећу бити пристрастан, нити ћу било коме ласкати.
22
Јер, да сам вичан ласкању, одмах би ме мој Творац уклонио.
← Chapter 31
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 33 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42