bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 21
Job 21
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 22 →
1
Тада Јов одврати:
2
»Добро слушајте шта ћу рећи; то нека ми буде утеха од вас.
3
Будите стрпљиви док вам говорим, а кад завршим, ругајте се даље.
4
Зар је моја притужба против човека? Како онда да не изгубим стрпљење?
5
Погледајте ме и запањите се, од препасти заклоните уста руком.
6
Кад на то помислим, престравим се, дрхтавица ми тело обузме.
7
»Зашто опаки остају у животу, старе и све су моћнији?
8
Деца им збринута с њима, њихови унуци пред њиховим су очима.
9
Куће им безбедне и без страха, Божија шиба на миру их оставља.
10
Њихови бикови оплођују сигурно, краве им се теле, а не јалове се.
11
Децу шаљу напоље као јагањце, дечица им скакућу унаоколо.
12
Певају уз даире и лиру и уз звук свирале се веселе.
13
Свој век у благостању завршавају и у миру силазе у Шеол.
14
А Богу говоре: ‚Остави нас на миру! Твоје путеве не желимо да знамо!
15
Ко је Свесилни, да бисмо му служили? Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16
Али њихово благостање није у њиховој руци; зато је савет опаких далеко од мене.
17
Колико често се гаси светиљка опаких и сналази их недаћа, бол који Бог одређује у свом гневу?
18
Колико често су као слама на ветру, као плева коју односи олуја?
19
‚Бог чува казну за човекову децу.‘ Нека њега самог казни, да он сам осети.
20
Нека својим очима види своју пропаст, нека се напије срџбе Свесилнога.
21
Јер, шта га брига за дом који за собом оставља кад његовом животу дође крај?
22
Ко може ичему да научи Бога, Онога који и највишима суди?
23
Један умире у сваком благостању, потпуно сигуран и спокојан,
24
ухрањеног тела и костију пуних мождине,
25
а други умире с огорчењем у души, никад не окусивши срећу.
26
Заједно леже у праху и обојицу их прекривају црви.
27
»Да, знам ја добро шта мислите и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28
Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа, шатор у ком су живели опаки?‘
29
Зар никад нисте питали путнике? Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30
да је у дан несреће зликовац поштеђен, да се избавља дана срџбе?
31
Ко му у лице пребацује за његове поступке? Ко му враћа за оно што је учинио?
32
Односе га на гробље и над хумком постављају стражу;
33
лака му је земља у долини. Сви људи за њим иду, а пред њим мноштво небројено.
34
Како да ме утешите бесмислицама? Ваши одговори нису друго до лаж!«
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42