bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 30
Job 30
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
1
А сад ми се ругају људи млађи од мене, чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2
Шта ми користи снага руку њихових кад им је крепкост ишчилела?
3
Изнурени оскудицом и глађу, ноћу су сасушену земљу глодали по пустолинама самотним.
4
У шипражју су брали слану лободу и жукиним кореном се хранили.
5
Из људског друштва су изопштени, за њима су викали као за крадљивцима.
6
По сувим коритима потока су спавали, по рупама у земљи и међу стењем.
7
У грмљу су испуштали урлике и један уз другог се стискали у шикари.
8
Сој презира вредан и без имена – бичем су истерани из земље.
9
»А сад сам ја њима песма ругалица; међу њима сам погрдна узречица постао.
10
Одвратан сам им и клоне ме се, не устежу се да ми пљуну у лице.
11
Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио и невољом ме ударио, они се преда мном више не устежу.
12
Здесна руља на мене устаје; клипове ми подмећу под ноге и пут у пропаст за мене граде.
13
Моју стазу су разорили и успели да ме упропасте, а никог да ми помогне.
14
Надиру као кроз широк процеп, преко развалина наваљују.
15
Ужаси ме преплављују. Мој углед нестаде као ветар, спокој ми се расплину као облак.
16
Сад се моја душа у мени растаче, дани невоље ме зграбише.
17
Ноћ ми кости пробада, бол изједајући не одлази на починак.
18
Великом силом одећу ми гужва, као оковратник кошуље ме стеже.
19
У блато ме баца и као прах и пепео постајем.
20
К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш, устајем, а ти ме не гледаш.
21
Окрутан си према мени постао, силином своје руке на мене се обараш.
22
У ветар ме дижеш и на њему носиш, олујним ветром ме ковитлаш.
23
Знам да ћеш ме у смрт одвести, на место одређено свим живима.
24
Нико не диже руку на сломљенога кад у својој муци вапије.
25
Зар нисам плакао над невољницима? Зар ме није душа болела због убогога?
26
Кад сам се надао добру, дође зло, кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27
Утроба ми кључа без престанка, дани патње ме сусрећу.
28
Ходам црн, али не од сунца, устајем на скупу и вапијем.
29
Шакалима сам постао брат, нојевима друг.
30
Кожа ми је сва поцрнела, тело ми врућица сажиже.
31
Лира ми је подешена за жалопојку, а свирала за нарицање.
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42