bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 4
Job 4
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 5 →
1
Тада проговори Елифаз Теманац и рече:
2
»Кад би неко с тобом разговарао, да ли би ти сметало? Али, ко може а да не говори?
3
Ти си поучио многе људе, јачао онемоћале руке.
4
Својим речима си придизао поклекле, јачао клецава колена.
5
Али, сад је стигло тебе, а теби смета, снашло те, а ти се престрашио.
6
Зар ти твоја побожност не улива уздање, а твоја беспрекорност наду?
7
Размисли: Да ли је ико недужан пропао? Да ли су игде затрти честити?
8
Колико сам ја приметио, они који ору зло и који сеју невољу, то и пожању.
9
Погину од Божијег даха, од даха гнева његовог нестану.
10
Лавља рика и урлик умукну и поломе се зуби младих лавова.
11
Лав пропадне јер нема плена, и млади лавичини се раштркају.
12
»Реч је у потаји стигла до мене, као шапат ми је допрла до уха.
13
Међу тешким сновима, ноћу, кад људе дубок сан савлада,
14
такав ме страх и трепет обузеше да су ми се све кости тресле.
15
Неки дух ми прође преко лица, све ми се длаке на телу накострешише.
16
Он стаде, али не могох да препознам ко је. Нека прилика ми је била пред очима. Била је тишина, а онда зачух глас:
17
‚Може ли смртник да буде праведнији од Бога? Може ли човек да буде чистији од свог Творца?
18
Кад не верује ни својим слугама и своје анђеле оптужује за безумље,
19
колико ће више оптуживати оне који станују у кућама од глине, којима је темељ у земаљском праху, које је лакше смрвити но мољца.
20
Од јутра до вечери Бог их удара док се у комадиће не претворе. Пошто темеља немају, нестају заувек.
21
Зар није ишчупан кочић њиховог шатора, па умиру без мудрости?‘
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42