bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 19
Job 19
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 20 →
1
Тада Јов одврати:
2
»Докле ћете ме мучити и сатирати речима?
3
Већ сте ме десет пута изгрдили и није вас стид што ме нападате.
4
Па и да је истина да сам застранио, моја заблуда се само мене тиче.
5
Ако хоћете да се узвисите нада мном и да моје понижење против мене употребите,
6
онда знајте да ми је Бог нанео неправду и своју мрежу разапео око мене.
7
Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам, запомажем, али правде нема.
8
Пут ми је заградио да не могу да прођем, стазе ми је завио у таму.
9
Моју част је свукао са мене и круну ми скинуо с главе.
10
Са свих страна ме растрже, док ме не буде. Моју наду је као дрво ишчупао.
11
Гневом је плануо на мене и у непријатеље ме убраја.
12
Његове чете сложно надиру; до мене пут насипају и око мог шатора се утаборују.
13
Од мене је удаљио браћу, пријатељи се од мене отуђили.
14
Родбине моје више нема, пријатељи ме заборавили.
15
Гости и служавке сматрају ме странцем, туђинац сам у њиховим очима.
16
Свог слугу зовем, а он се не одазива, иако га својим устима заклињем.
17
Мој дах је мрзак мојој жени, рођена браћа ме се гнушају.
18
Чак ме и дечаци презиру; кад наиђем, они ми се ругају.
19
Одвратан сам пријатељима најближим, против мене су они које сам волео.
20
Кост и кожа постадох, за длаку сам живу главу извукао.
21
»Смилујте ми се, пријатељи, смилујте, јер Божија рука ме је ударила.
22
Зашто ме као и Бог гоните? Зар се још нисте мог меса наситили?
23
О, кад би се моје речи могле прибележити, кад би се у књигу записале,
24
кад би се гвозденом и оловном писаљком заувек у стену урезале.
25
Знам да мој Откупитељ живи и да ће на крају устати над земљом.
26
И кад ми се кожа распадне, у свом телу видећу Бога.
27
Хоћу својим, а не туђим очима да га видим. О, како срце у мени за тим жуди!
28
Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити кад је у њему корен невоље?‘
29
тада се сами бојте мача, јер срџба ће бити кажњена мачем. И тада ћете знати да има суда.«
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42