bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 7
Job 7
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
1
»Зар није тешка човекова служба на земљи? Зар не проводи дане као најамник?
2
Као што слуга жуди за хладом, а најамник жељно чека плату,
3
тако сам и ја месеце јаловости наследио, ноћи јада су ми додељене.
4
Кад легнем, мислим: ‚Кад ћу устати?‘ А ноћ се отегла и доста ми је превртања до зоре.
5
Тело ми прекривено црвима и блатом, кожа ми испуцала и гнојна.
6
Дани ми бржи од ткалачког чунка и без наде се примичу крају.
7
Сети се, Боже, да ми је живот само дашак. Моје очи више неће видети срећу.
8
Око које ме сада гледа, више ме неће видети. Тражићеш ме, али ме неће бити.
9
Као што се облак расплине и више га нема, тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10
никад се више не враћа кући, укућани га више не познају.
11
»Зато нећу да суспрежем уста. Говорићу јер ми је дух тескобан, жалићу се јер ми је душа чемерна.
12
Зар сам ја море или морска неман кад си нада мном поставио стражу?
13
Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху, мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14
ти ме сновима плашиш и виђењима престрављујеш,
15
па ми је драже дављење и смрт него ове моје кости.
16
Презирем живот, нећу вечно живети. Окани ме се, моји дани су као дах.
17
»Шта је човек, да ти је толико важан, да ти је тако прирастао срцу,
18
да га походиш сваког јутра и сваког трена провераваш?
19
Зашто не скинеш поглед с мене, тек толико да пљувачку прогутам?
20
Ако сам згрешио, шта сам учинио теби, ти надзорниче људи? Зашто си ме узео за мету? Зар сам ти постао терет?
21
Зашто мој прекршај не опростиш и не пређеш преко мога греха? Јер, ускоро ћу лећи у прашину и ти ћеш ме помно тражити, али мене више неће бити.«
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42