bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Job 15
Job 15
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
1
Тада одврати Елифаз Теманац:
2
»Зар би мудар човек одговарао празним знањем или пунио трбух источним ветром?
3
Зар би расправљао јаловим речима и беседама од којих нема користи?
4
А ти чак побожност поништаваш и преданост Богу укидаш.
5
Твој грех ти учи уста шта да кажу, служиш се језиком лукавих.
6
Твоја уста те осуђују, не ја, твоје усне против тебе сведоче.
7
»Зар си ти први човек који се родио? Зар си се пре брегова изнедрио?
8
Зар си Божији савет прислушкивао? Зар само себи приписујеш мудрост?
9
Шта то ти знаш, а да и ми не знамо? Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
10
Има међу нама седих и времешних, људи и од твог оца старијих.
11
Зар су ти премалене Божије утехе и благе речи које су ти упућене?
12
Зашто те твоје срце занело, зашто ти очи севају,
13
па свој гнев окрећеш против Бога и таквим речима га обасипаш?
14
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био праведан?
15
Бог ни својим светима не верује, ни небеса нису чиста у његовим очима,
16
а камоли човек, биће погано и искварено, које зло пије као воду.
17
»Саслушај ме, и објаснићу ти; пусти ме да ти испричам шта сам видео,
18
шта су рекли мудраци, не кријући шта су примили од својих очева,
19
од јединих којима је дата земља кад још странац није крочио међу њих.
20
Свег свога века зао човек се у мукама превија, безочник свих година које су му дате.
21
Звуци страве звоне му у ушима. Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
22
Не верује да ће се избавити таме, суђено му је да погине од мача.
23
Лута унаоколо – храна лешинарима, зна да му се дан таме примакао.
24
Мука и тескоба га престрављују, обарају се на њега као цар спреман да нападне,
25
јер је песницом узмахивао на Бога и пред Свесилним се бусао у груди,
26
пркосно насрћући на њега иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
27
Иако му је лице задригло, а струк му се салом обложио,
28
живеће у разваљеним градовима и у кућама где нико не станује, које су се у гомиле крша претвориле.
29
Неће више бити богат, нити ће моћ његова опстати; неће му се имање ширити земљом.
30
Неће моћи да измакне тами. Пламен ће му осушити младице, а дах уста Божијих одуваће га.
31
Нека се не заварава вером у ништавило, јер ништа ће и добити заузврат.
32
Пре свог времена биће у целости исплаћен и гране му се неће зазеленети.
33
Биће као лоза која незрело грожђе отреса, као маслина која одбацује своје цветове.
34
Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
35
Они невољом затрудне и рађају зло, утроба им превару обликује.«
← Chapter 14
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 16 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42