bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 1
Luke 1
Serbian CNZ
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 2 →
1
Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама,
2
онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи,
3
наумих и ја – пошто сам све тачно испитао од почетка – да ти напишем по реду, угледни Теофиле,
4
да увидиш истинитост онога о чему си поучен.
5
У време јудејског цара Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена, од Аронових кћери, по имену Јелисавета.
6
Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим.
7
Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.
8
Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде,
9
по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади,
10
а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу.
11
Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника.
12
Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде.
13
Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован.
14
Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15
Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке,
16
те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу.
17
Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.”
18
Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.”
19
Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест.
20
И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.”
21
А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму.
22
А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.
23
И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући.
24
А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи:
25
„Тако ми је учинио Господ у време кад погледа на мене да скине моју срамоту међу људима.”
26
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет
27
девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија.
28
И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].”
29
Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био.
30
Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога.
31
И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус.
32
Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида,
33
те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.”
34
А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?”
35
Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји.
36
И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом,
37
јер је свака реч Божја моћна.”
38
На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.
39
У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град,
40
па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету.
41
Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета,
42
те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје!
43
И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени?
44
Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби.
45
И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.”
46
Марија пак рече: „Велича душа моја Господа
47
и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу,
48
што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, одсад ће ме сви нараштаји сматрати блаженом
49
што ми велика дела учини Силни, и свето је име његово,
50
и милостив је од колена до колена онима који га се боје.
51
Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њиховог срца.
52
Збаци владаре с престола и узвиси понизне,
53
гладне насити добрима, а богате отпусти празне.
54
Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости,
55
као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.”
56
А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.
57
Јелисавети пак дође време да роди и роди сина.
58
И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом.
59
А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца.
60
Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.”
61
Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.”
62
И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове.
63
И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише.
64
А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога.
65
И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме,
66
па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим.
67
А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи:
68
„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ
69
и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида,
70
као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка
71
спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе,
72
да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза,
73
заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати
74
да му служимо без страха избављени од непријатељске руке
75
у светости и праведности пред њим у све наше дане.
76
А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве,
77
да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова,
78
милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине,
79
да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.”
80
А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 2 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24