bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 4
Luke 4
Serbian CNZ
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 5 →
1
А Исус се пун Духа Светога врати с Јордана, а Дух га је водио по пустињи,
2
где га је ђаво искушавао четрдесет дана. И тих дана није јео ништа, па кад се они навршише, огладне.
3
Тада му рече ђаво: „Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.”
4
Исус пак одговори: „Написано је да човек неће живети о самом хлебу.”
5
И одведе га горе, те му у трен ока показа сва светска царства.
6
И рече му ђаво: „Теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и ја је дајем коме хоћу.
7
Ако се, дакле, поклониш преда мном, све ће бити твоје.”
8
Исус пак одговори и рече му: „Написано је: ‘Клањај се Господу, Богу своме, и њему једнином служи.’”
9
И одведе га у Јерусалим, те га постави на врх храма и рече му: „Ако си Син Божји, баци се одавде доле,
10
јер је написано: ‘Заповедиће својим анђелима за тебе да те сачувају’
11
и: ‘Носиће те на рукама да не запнеш својом ногом о камен.’”
12
Исус пак одговори и рече му: „Казано је: ‘Не искушавај Господа, Бога свога.’”
13
И свршивши свако искушавање, одступи ђаво од њега за неко време.
14
И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свој околини.
15
Учио је, такође, у њиховим синагогама и сви су га хвалили.
16
И дође у Назарет, где је одрастао, па уђе у суботњи дан у синагогу – по свом обичају, те уста да чита.
17
И дадоше му књигу пророка Исаије, па је отвори и нађе место где је било написано:
18
„Дух Господњи је на мени, зато ме је помазао и послао да објавим радосну вест сиромашнима, да јавим заробљенима да ће се пустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене,
19
да најавим пријатну годину Господњу.”
20
И затвори књигу, даде је службенику, те седе, а очи свих људи у синагоги беху уперене у њега.
21
И поче им говорити: „Данас смо чули испуњење овога писма.”
22
И сви су му одобравали и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста, те говораху: „Није ли ово Јосифов син?”
23
И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: ‘Лекару, излечи самога себе.’ Учини и овде, у свом завичају, све што смо чули да си учинио у Кафарнауму.”
24
Тада рече: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није добро примљен у свом родном крају.
25
Заиста вам кажем, у Илијино време је било много удовица у Израиљу, кад небо би затворено три године и шест месеци, па наста велика глад по свој земљи,
26
и ниједној од њих Илија није био послан, него само жени удовици у Сарепти Сидонској.
27
И за време пророка Јелисеја било је много губавих у Израиљу, али ниједан од њих не би очишћен сем Немана Сиријца.”
28
А кад су ово чули, напунише се гнева сви у синагоги,
29
па се дигоше и избацише га из града, те га одведоше до падине горе на којој је њихов град био саграђен – с намером да га баце доле.
30
Али он прође између њих и оде.
31
И сиђе у галилејски град Кафарнаум и учио их је суботом.
32
И дивили су се његовој науци јер је његов беседа била силна.
33
А у синагоги је био један човек кога је опсео дух нечистог демона, те повика веома гласно:
34
„Ах, шта имамо ми с тобом, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш? Знам те ко си, светац Божји!”
35
Исус му пак запрети говорећи: „Умукни и изађи из њега и ништа му не нашкоди.”
36
И сви су се препали и говорили један другом: „Каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима – и излазе?”
37
И глас о њему рашири се по свим околним местима.
38
Тада оде из синагоге и уђе у Симонову кућу. А Симонову ташту беше ухватила велика грозница, те га замолише за њу.
39
И наднесе се над њом, запрети грозници – и остави је; и одмах уста и служаше их.
40
А кад је сунце зашло, сви који су имали болеснике од различитих болести доведоше их к њему. А он их је излечио ставивши руке на сваког од њих.
41
Па и демони су излазили из многих вичући и говорећи: „Ти си Син Божји.” А он им је претио и није им дозвољавао да говоре јер су знали да је он Христос.
42
А кад се разданило, изађе и оде на једно пусто место; а народ га је тражио, те дођоше до њега и држаху га да не оде од њих.
43
Али он им рече: „Треба да проповедам јеванђеље о царству Божјем и у другим градовима јер сам за то послан.”
44
И проповедао је по јудејским синагогама.
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24