bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 23
Luke 23
Serbian CNZ
← Chapter 22
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 24 →
1
И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату.
2
Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.”
3
На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.”
4
Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.”
5
Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.”
6
Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац,
7
и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.
8
А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега.
9
И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа.
10
Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно.
11
Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату.
12
А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади.
13
Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ,
14
па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете.
15
А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт.
16
Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.”
17
А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња.
18
Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.”
19
Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства.
20
А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса.
21
Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!”
22
Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.”
23
Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача,
24
те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи.
25
Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу.
26
И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом.
27
А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале.
28
Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом.
29
Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’
30
Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’;
31
јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?”
32
А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим.
33
Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране.
34
А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине.
35
Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.”
36
Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат
37
и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!”
38
А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.”
39
А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.”
40
А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен?
41
А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.”
42
И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.”
43
А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.”
44
А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог,
45
при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола.
46
Тада Исус повика веома гласно и рече: „Оче, предајем свој дух у твоје руке.” И кад ово рече, издахну.
47
А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.”
48
И сва светина која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса.
49
А сви њени познаници стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје – и гледаху ово.
50
И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек,
51
он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божје,
52
приступи Пилату и заиска Исусово тело.
53
И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену – у коме још нико никада није лежао.
54
А био је петак, и субота освиташе.
55
За њим су пошле и жене које су доше са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело.
56
Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру – по закону.
← Chapter 22
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 24 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24