bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 19
Luke 19
Serbian CNZ
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 20 →
1
И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град.
2
И, гле, ту беше човек звани Закхеј, који је био врховни цариник, и то богат.
3
И трудио се да види Исуса ко је, али није могао од народа јер је био малог раста.
4
Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем.
5
И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: „Закхеју, сиђи брзо јер данас треба да останем у твојој кући.”
6
И сиђе брзо, па га прими радујући се.
7
И сви који су видели почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори.
8
Закхеј пак стаде и рече Господу: „Види, Господе, даћу половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, вратићу четвороструко.”
9
А Исус му рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син;
10
јер је Син човечји дошао да потражи и спасе оно што је изгубљено.”
11
И кад су они ово слушали, настави им причу зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божје појавити одмах.
12
Рече тако: „Један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе царство и да се врати.
13
Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет кеса блага и рече им: ‘Послујте док се не вратим.’
14
Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: ‘Нећемо да овај завлада над нама!’
15
А кад се он вратио – примивши царство – рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио.
16
Тако први дође и рече: ‘Господару, твоја кеса блага донела је десет кеса блага.’
17
И рече му: ‘Добро, добри слуго, што си ми био веран у нечем сасвим малом; ево ти власт над десет градова.’
18
Дође и други говорећи: ‘Твоја кеса блага, господару, донела је пет кеса блага.’
19
Рече и овоме: ‘И ти буди над пет градова.’
20
И трећи дође говорећи: ‘Господару, ево твоја кеса блага, коју сам чувао у убрусу;
21
бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао.’
22
Њему рече: ‘Зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао,
23
што онда ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га по доласку примио с каматом.’
24
А онима што су били присутни рече: ‘Узмите од њега ту кесу блага и дајте ономе што има десет.’
25
Тада му рекоше: ‘Господару, он има десет кеса блага.’
26
‘Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има.
27
Него, те моје непријатеље који нису хтели да будем цар над њима доведите овамо и посеците их преда мном.’”
28
А пошто је ово рекао, пође на пут даље, идући горе у Јерусалим.
29
И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу ученика говорећи:
30
„Идите у село које је према вама и, кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите.
31
И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: ‘Господу је потребно.’”
32
А послани одоше и нађоше како што им је рекао.
33
И кад су одвезали магаре, рекоше им његови господари: „Што одвезујете магаре?”
34
Они пак рекоше: „Господу је потребно.”
35
И доведоше га Исусу, па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса.
36
А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу.
37
И кад се већ приближио месту где се силази с Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели,
38
говорећи: „Нека је благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!”
39
А неки фарисеји из народа рекоше му: „Учитељу, забрани својим ученицима.”
40
И одговори им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће викати.”
41
А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи:
42
„Кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију.
43
Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна,
44
и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену зато што ниси упознао време кад си похођен.”
45
И ушавши у храм, поче да изгони продавце
46
говорећи им: „Написано је: ‘Мој дом нека буде дом молитве’, а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.”
47
И учио је сваки дан у храму, а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе,
48
али нису нашли шта би му учинили јер га је сав народ одано слушао.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24