bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Luke 2
Luke 2
Serbian CNZ
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 3 →
1
У оно време пак изађе заповест од цара Августа да се попише сав свет.
2
Ово је био први попис кад је Кириније управљао Сиријом.
3
И сви су ишли да се попишу – свако у свој град.
4
Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју, у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидовог дома и породице,
5
да се упише са својом испрошеном женом Маријом, која је била трудна.
6
А кад су били онде, дође време да она роди,
7
и роди свога сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
8
А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада.
9
И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло.
10
Анђео им пак рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост, која ће бити свему народу,
11
зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ.
12
И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама.”
13
И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи:
14
„Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.”
15
А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.”
16
И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17
А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете.
18
И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли.
19
А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу.
20
И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено.
21
И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела.
22
И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа,
23
као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”,
24
и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”.
25
И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему.
26
Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег.
27
И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају,
28
узе га на своје руке, благослови Господа и рече:
29
„Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој,
30
јер су моје очи виделе спасење твоје,
31
које си припремио пред свим народима,
32
светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.”
33
И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега.
34
И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити,
35
а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.”
36
Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година,
37
а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању.
38
И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму.
39
И кад извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет.
40
А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему.
41
И сваке године о празнику Пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим.
42
Кад му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају,
43
па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали,
44
него, мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима,
45
па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га.
46
И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их.
47
А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима.
48
И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: „Дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.”
49
Он им рече: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?”
50
Али они нису разумели реч коју им је рекао.
51
И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу.
52
Исус је пак напредовао у младости и расту и милости код Бога и људи.
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 3 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24